Vojni materijal zanimljiv posetiocima Muzeja Srema

Arheolog Miroslav Jesretić, viši kustos iz Muzeja Srema kaže da se pored opreme vojnika može videti i puno konjske opreme.

- Neki od predmeta su i ukrasni, međutim, tu su razni kaiševi koji su imali funkciju pri držanju sedla ili opasači, odnosno kolani oko konja i ratnika koji ga je jahao - kaže Jesretić i dodaje da posetioci mogu da vide i dva šlema, pronađena nedaleko, na prostoru Sremske Rače.

Tokom radova uz reku Savu, arheolozi su pronašli šlemove, kao i oklop koji je štitio vojnike od povreda prilikom borbe.

- Zanimljivo je videti i delove vojničkih diploma, koje su vojnici dobijali nakon završenog vojnog roka, koji je trajao 20 godina i jedna diploma se čuvala u hramu u Rimu, dok je druga bila kod vojnika veterana. Oni su, nakon službe, dobijali parče zemlje i imanje - kaže Miroslav.

U Muzeju se može videti i korodirani oklop, od malih karika, koji danas liči na kamen.

- Pošto je oklop napravljen od gvožđa, on je korodirao, pretvorivši se u grumen, iako je to nekad bila srednjovekovna košulja oklop, sastavni deo vojne opreme u to doba- kaže Jesretić.

U drugoj prostoriji muzeja nalaze se svakodnevni upotrebni predmeti izrađeni od životinjskih kostiju, od češljeva do kockica za razne igre, koje se ne razlikuju mnogo od današnjih.

Glavni građevinski materijal u Sirmijumu bila je opeka, koju su izrađivale privatne radionice i vojska.

- U muzeju smo izložili opeke koje imaju pečat, koje su majstori udarali na petstotu ili hiljaditu ciglu, da se zna koja legija je pravila opeku - kaže Jesretović. - Po pečatu na cigli vidimo da je napravljena u legiji sedmoj Klaudijevoj, koja je bila stacionirana u Viminacijumu, što mi znamo. Zatim imamo ciglu iz legije četvrte Flavijeve, koja je bila u Singidunumu, u Beogradu, zatim iz Siscije, odnosno, Siska, ali imamo i opeku samo sa slovom „S” na njima, dakle izrađena je u nekoj od radionica u Sirmujumu, jer je ona, ipak, u to vreme teška i zahtevna za transport.

Mnogo sirmijumske opeke danas je ugrađeno u kuće i zgrade u Sremskoj Mitrovici.

- Mogu se videti i ženske ukosnice, kojima su žene pravile punđe i frizure, ali se mogu videti i razne oplate noževa, kašika, kao i češljevi od životinjske kosti, koji su obično pronalaženi u ženskim grobovima - ističe Miroslav i dodaje da se mogu videti i medicinski instrumenti, načinjeni od bronze, te razni skalpeli, sonde za čišćenje rana, igle, ali i mala vaga, na kojima su se merili razni preparati i lekovi za vidanje rana, a pinceta je identična kao i danas.

- Glavni pokretač rimske države bila je vojska. Pošto su oni stalno ratovali, osvajali i gubili teritorije, nužno je bilo da medicina bude razvijena zbog silnih povreda i rana koje su dobijali vojnici i imamo mnogo lepših hirurških predmeta, ali zbog bezbednosti, odlučili smo se da izložimo ove druge- napominje Jesretić.

Kamen koji se nalazi u Lapidarijumu Muzeja Srema korišćen je za javne objekte, ukrašavanje stubova, i to nije svaki građanin mogao da priušti, već se kamen ugrađivao u javne građevine i objekte, da bi bili ukrašeni kamenom za koji se mislilo da je sa prostora Fruške gore.

- Međutim, nekim analizama je utvrđeno da je taj beli mermer sa današnjeg prostora Austrije i Slovenije, a krečnjak, koji je malo lošijeg kvaliteta, potiče sa prostora istočne Bosne- kaže Miroslav i dodaje da se do tih saznanja došlo pre desetak godina, a kako napreduje nauka i tehnologija, tako se sve više saznaje o dalekoj prošlosti koja ne prestaje da intrigira istraživače.

Maša Stakić

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“. Stavovi izneti u ovom tekstu ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.