Vodena staništa u Srbiji: Zabeležene tri nove vrste šljukarica

S obzirom na to da je popis završen pre nekoliko dana, još uvek je u toku proces analize podataka, ali kako je za „Dnevnik” rekao koordinator međunarodnog popisa u Srbiji Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije,  na prvi pogled se mogu izdvojiti neki interesantni primeri.

- Zbog blage zime smo sigurno imali manje ptica na zimovanju, jer ih dosta nije došlo iz Sibira, centralne Azije, ali i severne Evrope, dok je uočeno veće prisustvo nekih južnih ptica, pa možemo reći, po gruboj proceni, da oko 250.000 jedinki obitava u našim krajevima – rekao je Šćiban. - Temperature su bile iznad proseka, pa smo uspeli da zabeležimo vrste koje do sada nismo imali u našoj stručnoj literaturi, a to su šumski sprudnik, mala sprutka, vlastelica (tri vrste šljukarica) i prvi put žuta čaplja. Ranije nismo imali više od jedne crne rode, a sada su viđene dve i to kod sela Srpski Miletić i kod Ečke. Zanimljivo je da smo ove godine imali više učesnika, te su neka mesta detaljno pregledana poput okoline Novog Sada, Sombora, Beograda, Subotice... U Pomoravlju je bio nešto slabiji odziv popisivača, ali ćemo se potruditi, preko obuka koje planiramo u skorije vreme, da i tamo pojačamo pokrivenost terena u budućnosti.

Grabljivice krstare nad ravnicom 

Po rečima Marka Šćibana, sredinom januara je organizovan simultani popis grabljivica koji se sprovodi na nivou Panonske nizije, a popisivači iz Srbije istraživali su Bačku, Banat, Srem, Posavinu i Podunavlje.

- Nažalost, iako imamo pet poznatih gnezda krstaša, samo su četiri locirana, te će javnost o tome biti uskoro obaveštena. Nesvakidašnje, retko i zanimljivo je bilo posmatranje dve crne lunje. To je redovna selica Afrike ili Indije, a kod nas su zabeležene u okolini Beograda. Viđeno je i pet primeraka crnog orla, koji su jedna od najugroženijih vrsta orlova u Evropi, a vole da prezime u našim krajevima. Primećeno je i dvadesetak primeraka malog sokola, vrste koja se gnezdi u tundri, često na tlu – naveo je Šćiban neke od grabljivaca koje su popisali.

Po njegovim rečima, u Negotinskoj krajini zabeleženo je tridesetak kudravih pelikana, što je  veća brojnost u odnosu na prošlu godinu. Strogo je zaštićena vrsta, koja voli da luta u zimskom periodu. Najčešće se radi o mladim jedinkama kojima treba nekoliko godina da dostignu polnu zrelost, tražeći mesto sa većim izvorom hrane, družeći se i zaljubljujući.

- Kod nas su pelikani u poslednjih pet godina postali redovni, dok je u ranijem periodu bio vrlo redak primerak, ili mi jednostavno nismo imali sreće da ih redovno beležimo – priča naš sagovornik. -  Nažalost, vrsta je doživela veliki pad brojnosti prošle godine u delti Dunava i na Skadarskom jezeru, zbog pojavljivanja ptičjeg gripa, te smo mislili da ih nećemo imati, ali su oni  ipak zavoleli naš kraj. Nadamo se da će ostati redovni i početi da se gnezde u budućnosti. Zabeleženo je i desetak jedinki orla belorepana, što je neuobičajeno, jer u tom delu Srbije nije brojan kao ovde u Vojvodini, pošto je Negotinska krajina zapravo deo nizije Dobrudze, koja se nalazi između Rumunije i Bugarske. Čak ih ima i na Đerdapskoj klisuri, te se može reći da su i oni postali redovni.

Strogo zaštićena vrsta iz Crvene knjige, mali labud, jedna je od najređih ptica vodenih staništa Evrope, koji se gnezdi u tundri, a kako kaže Marko, to je donedavno bila izuzetno retka vrsta, a sada ih iz godine u godinu imamo sve više, što je trend povećanja brojnosti u istočnoj Evropi.

- Prvi put imali smo 101 jedinku na nekih šest mapiranih mesta, i srećni smo što je ta retka i ugrožena vrsta postala redovna zimovalica kod nas – uzbuđen je Šćiban. - Većina nalaza su sa Dunava, samo je jedno veliko jato od oko 60 ptica bilo iz Potamišja, u okolini sela Baranda. Zabeležili smo još ptica iz tundri poput baršunastih turpana, koji kod nas dolaze u manjem broju, ali se i u Evropi brojnost populacije smanjila za preko 60 odsto. Na Labudovom oknu, uočili smo osim malog i velikog labuda, kao i labuda grbca. U sinhronom velikom brojanju rečnih galebova u Beogradu i Novom Sadu na deponijama, uspeli smo da izbrojimo negde blizu 65.000, što je velika brojnost u poređenju sa Slovenijom, u kojoj na nacionalnom nivou prebroje 5.000 jedinki.

Nažalost, ružičasti pelikan se, uprkos velikoj želji istraživača, ni ove godine nije pojavio. Ekstremna suša letos nije pogodovala sezoni gnežđenja vodenim pticama, a uz pojavu ptičjeg gripa, u kombinaciji sa lovom, krivolovom i zagađenjem i dolazi do njihovog nestajanja.

- Praktično je jasno da je ove godine gluvara, inače naša najbrojnija patka koja je i lovna vrsta, zaista podbacila u brojnosti – razočaran je naš sagovornik. -  Liska takođe, lovna je vrsta, iz porodice barskih koka, nekada je bila simbol česte ptice, a postala je ređa i na gnežđenju i na zimovanju, na šta nam ukazuju podaci. Ranije smo imali preko 40.000 jedinki, a sada manje od 20.000. Ne znamo šta se dešava, ali se nadamo da će nam analize dati neke odgovore. Patka ledenjarka se kod nas pojavljuje pojedinačno, dok je u Evropi zabeležen ogroman pad brojnosti. Zahvaljujući odličnoj saradnji sa popisivačima iz Hrvatske, pomažemo jedni drugima i posle delimo podatke što je odličan primer saradnje. Oni su uspeli da obiđu deo od Batine do Bačke Palanke, a mi smo radili vodoplovne zone sa naše strane, od Gornjeg Podunavlja do Bačke Palanke i od Bačke Palanke do bugarske granice, u čemu su nam mnogo pomogli Direkcija za plovne puteve „Plovput” i JVP „Vojvodina šume”. A deo popisa radimo i sa obale. 

Međunarodni popis ptica vodenih staništa u našoj zemlji, sptrovodi se poslednjih 30 godina, a od 2011. godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koordiniše popisom u Srbiji.

Ivana Bakmaz