VODA SVE PAMTI Svet ubrzano ide ka katastrofi

Klimatske promene u poslednjih dvadesetak godina su postale uočljive „golim okom”, a merenja i podaci koji svakodnevno stižu pokazuju da su promene klime mnogo brže i intenzivnije nego što se predviđalo pre, recimo, dvadesetak godina.  

Zagađenje vode je ogroman ekološki problem čije posledice još uvek ne možemo potpuno da sagledamo jer većina stanovništva na Zemlji još nije osetila na svojoj koži restrikcije ili nestašice pijaće vode, ali kako stručnjaci upozoravaju, to je već sada sasvim izvestan scenario u narednih nekoliko decenija.

Povodom nedavnog Svetskog dana okeana, naučnici širom sveta su još jednom apostrofirali najpogubnije uticaje klimatskih promena na okeane, mora i ostale vodene tokove  gde se izdvajaju osnovna četiri uticaja: podizanje nivoa svetskih mora, sve veća kiselost okeana, intenzivna migracija života u okeanima i menjanje pravaca najvećih i najvažnijih morskih struja. Nivo okeana se samo u poslednjih deset godina podigao za oko 5 centimetara (0,5 cm godišnje od 2013. do 2022.) i osim posledica po živi svet u njemu, već se naziru i posledice u priobalnim područjima koje pogađa podizanje nivoa vode.

U februaru ove godine, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš je govoreći o opasnostima podizanja nivoa mora, upozorio svet da ono već stvara nove izvore nestabilnosti i sukoba.

– Bićemo svedoci masovnog egzodusa biblijskih razmera čitavih populacija, prisustvovaćemo sve većem otimanju oko slatke vode, zemljišta i drugih resursa – govorio je Gutereš na sednici Saveta bezbednosti UN, ali njegov apokaliptični ton kao da nije bio dovoljan jer je izostala reakcija država kojima se obraćao.

Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija objavljenom u aprilu 2023, globalni nivo mora raste dvostruko brže nego što je to činio u prvim godinama merenja (1993-2002), a dostigao je vrhunac prošle godine.

I Dunav menja ponašanje

Klimatske promene već imaju vidljiv odraz u okeanima, ali se njihov uticaj vidi i u rekama, kanalima i jezerima. U Novom Sadu, najbolji pokazatelj je Dunav koji protiče kroz grad, a čije kretanje vodostaja u poslednjih dvadesetak godina takođe jasno ukazuje na promene. Izuzetno dugi periodi niskog vodostaja, vrlo intenzivne i brze promene vodostaja, ekstremno visoke i niske vrednosti, pomeranje sezona visokog i niskog vodostaja su pojave koje može da vidi svako ko češće prelazi novosadske mostove preko Dunava. Samo u poslednjih mesec dana Dunav je od proglašenja redovne odbrane od poplava (25. maja 2023.), pao na skoro ekstremno nizak vodostaj kakav se meri u poslednih nekoliko dana. Kada se zna da njegovi rukavci i plavna područja predstavljaju ekosisteme sa najvišim stepenom biodiverziteta, jasno je da takve brze i intenzivne promene vodostaja mogu da ugroze ogroman broj životinjskih i biljnih vrsta koje zavise od dunavske vode, odnosno njenog nivoa.  

Takođe, stručnjaci upozoravaju da se nivo okeana podiže iz dva razloga – globalnog zagrevanja usled kojeg se zapremanina vode povećava i topljenja leda na polovima zbog čega je dotok slatke vode u okeane sve veći.

Od velikih svetskih gradova koji se nalaze na obali okeana, već je odavno poznato da će Njujork, Yakarta i Bangkok biti prvi na udaru, odnosno da u neki segmentima već trpe posledice podizanja nivoa vode.

Prema rečima okeanografkinje dr Sofi Gil, u mnogim priobalnim gradovima se već suočavaju sa većim brojem poplava i više olujnih udara u obalskim oblastima što znači da je njihova infrastruktura već pod znatno većim pritiskom i taj pritisak će biti sve veći i veći.

Poseban problem okeana je povećanje njegove kiselosti, a koje se javlja jer okeani upijaju sve veću količinu ugljen dioksida iz atmosfere. Kako ispuštamo više ugljen dioksida u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva, on se rastvara u morskoj vodi što proizvodi više ugljene kiseline i za rezultat ima acidifikaciju okeana. Ova promena u hemijskom sastavu morske vode ugrožava održivost morskog života, upozoravaju naučnici jer kako okean postaje sve kiseliji, to morskim životinjama otežava rast njihovog skeleta. Za sada to najviše utiče na koralne grebene koji masovno odumiru, ali posledice se već vide i kod škampi, ostriga, morskih ježeva, planktona… Posebno se ističu planktoni, koji su ključni za upijanje ugljenika iz atmosfere, isto tako su primarni izvor hrane za ribe, što bi moglo da dovede do opadanja ribljeg kontingenta u okeanima...

Trećina će živeti u ekstremnim uslovima

Nova studija otkriva da bi do kraja veka, usled globalnog zagrevanja, zemlja mogla da ima najveću populaciju pogođenu ekstremnim temperaturama. Ako ostane trenutni tempo globalnog zagrevanja, milijarde ljudi ostaće izvan “klimatske niše”, u opasno toplim uslovima, navodi se u studiji objavljenoj u u časopisu Nature Sustainability, preneo je CNN.

Procenjuje se da bi takav uticaj na ljude bio ako svet nastavi svojom projektovanom putanjom i zagreje se za 2,7 stepeni Celzijusa do kraja veka u poređenju s temperaturama u periodu pre industrijske revolucije. Uzimajući u obzir i očekivano globalno zagrevanje, kao i rast stanovništva, studija je otkrila da će, do 2030. godine, oko dve milijarde ljudi biti izvan “klimatske niše” i suočiti se s prosečnim temperaturama od 29 stepeni Celzijusa ili više, a do 2090. taj broj iznosiće oko 3,7 milijardi ljudi.

Mnogi organizmi u okeanu osetljivi su na temperaturu, a mnoge ribe ne umeju da regulišu vlastitu telesnu temperaturu zbog čega svaka promena temperature u okeanu može da  utiče na njihovo disanje, razmnožavanje i generalno na njihov opstanak. Da bi preživele, mnoge vrste riba ili se sele dublje kako bi ostale rashlađene ili migriraju ka polovima što će otežati ribolov, ali i opstanak mnogih vrsta čiji će se ekosistem promeniti dolaskom onih koji beže od toplije vode…

Niko Perković