„VINSKI LETOPIS SRBIJE“ - VREMEPLOV OD GVOZDENOG DOBA DO DRUGOG SVETSKOG RATA Kad se genetička saznanja ukrste s prošlošću
Pod nazivom „Vinski letopis Srbije“ grupa domaćih stručnjaka – biolog i dopisni član SANU Željko Tomanović, istoričar dr Aleksandar Fotić, naučni savetnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja dr Miroslav Nikolić, profesor vinogradarstva Slavica Todić, biolog i kustos Volnijevog herbarijuma dr Milica Rat sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta i vinski novinar Tomislav Ivanović – priredila je izložbu u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, do sada neviđenu kod nas, kojom je prikazan kontinuitet gajenja vinove loze i proizvodnje vina od najranijih istorijskih epoha.
Uz oslanjanje isključivo na istorijske činjenice i materijalne dokaze, ali i brojna nova saznanja iz genetičkih istraživanja starih autohtonih sorti vinove loze, autori su ovom postavkom predočili koliko je vinska prošlost na prostorima Srbije kompleksna i podložna novim interpretacijama zasnovanim na naučnim saznanjima.
Iako je broj artefakata kojim se raspolaže u Srbiji, a koji datiraju iz različitih istorijskih epoha mnogo veći, u Galeriji nauke i tehnike do 29. novembra izložen će biti deo u skladu sa mogućnostima prostora, i to kroz nekoliko celina - gvozdeno doba, period rimske vladavine, srednji vek, razdoblje osmanske i austrijske vlasti, rođenje moderne Srbije u 19. veku i period između dva svetska rata. Posetiocima je pružena mogućnost da kroz autentične pisane izvore i izložene eksponate, povežu istorijske činjenice i rezultate najsavremenijih analiza i tako steknu sliku o bogatoj, više od dva milenijuma dugoj istoriji proizvodnje grožđa i kulturi spravljanja i pijenja vina na teritoriji Srbije.
- Ideja za izložbu potekala je od tima koji se bavi genetičkim istraživanjima, korenima naših autohtonih sorti vinskih sorti. Osnovni cilj je bio da pokažemo u prvom redu kontinuitet vinske kulture, a potom i istoriju vinogradarstva. Dosadašnja istoriogrfija koja se tiče vinogradarstva i vinarstva na tlu Srbije je opterećena brojinim mitovima, besmislicama, neproverenim stavovima koji su ušli već u literaturu pa čak i naučnu. Ovo je zaista izložba autora koji su napravili presek najnovijih znanja iz svake od pomenutih istorijskih epoha. Nema neproverenih činjenica i legendi koje se mogu naći na internetu i iza svake reči stoje stručnjaci za odgovarajuću epohu – pojašnjava Aleksandar Fitić.
Prikazivanjem najnovijih rezultata genetičkog istraživanja nastalih u okviru projekta „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“ namera je da se probudi interesovanje za očuvanje starih autohtonih sorti, a neke ponovo uvedu u proizvodnju. Dosadašnja saznanja proistekla iz tog ispitivanja pokazala su, kako se moglo videti na izložbi, da su neke sorte, za koje se smatralo da su lokalne, zapravo internacionalne, a da su na ove prostore dospele u vreme obnavljanja vinograda posle filokserne krize. Glavno otkriće jeste to da nekoliko identifikovanih genetičkih profila ne odgovara nijednoj poznatoj sorti u poznatim bazama podataka, što otvara mogućnost za njihovu komercijlanu eksploataciju u budućnosti. na primer, genetičkom analizom materijala iz herbarijuma Andreja Vonog iz Karlovačke gimnazije utvrđeno je prisustvo sorti koje su na Fruškoj gori gajene pre dva veka, a koje s i danas postoje u vinogradima, dok je jedan njihov broj nestao tokom filoksere. Centralno mesto na izložbi dobio je herbarijum Andreja Volnija, koga je on počeo da stvara 1791. godine i koji se u izvornom obliku čuva u Karlovačkoj gimnaziji. Predstavljen je kroz nekoliko autentičnih primeraka vinove loze, ali i premijerno u digiralizovanom obliku. Po rečima dr Milice Rat, Karlovačka gimnazija je prošle godine dobila na dar skener za digitalizaciju knjiga, koji je iskorišten i za digitalizaciju herbara.
- Kompletna kolekcija vinove loze koja se nalazi u Volnijevom herbaru je digitalizovana u svom originalnom stanju - istakla je Milica Rat. - Materijal nije sređen u potpunosti, ali je možda draž upravo u tome da svi mogu da vide kako on izgleda u herbaru. Za ovu izložbu izdvojili smo i listove pet sorti vinove loze od kojih su tri značajne jer su genetičkim analizama potvrđene na Fruškoj gori. To su kadarka ili skadarka, furmint i slankamenka. Predstavili smo po jedan list iz te kolekcije sa grozdom i javnost može da se uveri kako izgleda taj materijal iz herbara sakupljan od 1812. do 1824, i da zaista postoji nešto staro dvesta godina.
Milica Rat ističe da su za potrebe genetičkog istraživanja uzeti uzorci iz svih dvolisnica sa vinovom lozom Volnijevog herbarijuma, ali da pri tom nije došlo do njihove devastacije. Taj vredan za srpsku nauku i istoriju materijal je očuvan, a za ispitivanje se uzimalo po maksimalno centimetar kvadratni i to od delova listova koji su propali ili već otkinuti.
Pored saznanja o vinovoj lozi Srema i Fruške gore koje na ovoj jedinstvenoj izložbi donosi Volnijev herbarijum, zastupljena su i ona koja je svetskoj enologiji ostavio Franc Šams, koga javnost u Vojvodini poznaje kao farmaceuta. Šams je prikupio izuzetno dragocene podatke o vinogradarstvu i vinskim sortama u Sremu, Beloj Crkvi i Vršcu , kao i u srpskim enklavama oko Budima i Sentandreje, beležeći čak i nazive na našem jeziku na početku 19. veka. Pored njega i Volnija, posebno su predstavljeni i Dimitroje Mita Petrović (1848-1891), karlovački đak, koji je objavio seriju radova o kvalitetu vina u Srbiji, pisao o hemijskoj analizi sremskih vina, Milutin M. Savić (1848-1935) zahvaljujući kome je prepoznat značaj srpskih autohtonih sorti, a prokupac i začinak ušli u svetsku ampelografsku literaturu, i mnogo toga još. Izložba će nakon Beograda gostovati u Vojvodini, kao i drugim gradovima Srbije.
Zorica Milosavljević
