Verbatorija test, metod za otkrivanje urođenih talenata i potencijala

Po rečima Jelene Horvat iz novosadske kancelarije koja funkcioniše u okviru kompanije Verbatorijum doo, pre Novog Sada Verbatorija centar otvoren je u Beogradu, a svakog meseca negde u svetu počne da radi bar još jedan.

– Verbatorija jeste alat koji pre svega treba da pomogne roditeljima i deci da što pre saznaju gde se kriju urođeni talenti i potencijali kod dece, šta su im snage, a šta slabosti, jer im to može olakšati životni i karijerni put – objašnjava Jelena Horvat. – Nema najidealnijeg perioda za testiranje. I četvorogodišnjak je kandidat za testiranje, kao i čovek od  44 godine. Međutim, postoji pet paketa testova prilagođenih različitim uzrastima. Prvi je namenjen deci od četiri do sedam godina, drugi mališanima od osam do 10, potom onima između 11 i 14 godina u kom je naglasak na odabir srednje škole, za razliku od sledećeg koji se tiče izbora fakulteta, dok je poslednji koncipiran i namenjen starijima od 18 godina. U poslednjoj nije fokus na odabiru profesije, više se odnosi na uklapanje u DNK kompanije u kojoj radimo. Često se u firmama zaposleni raspoređuju na određena radna mesta na osnovu znanja, završene škole, ali to ne govori toliko o nama kao o ličnosti, a takvi pokazatelji se dobijaju u izveštaju nakon ovog testiranja. 

Kako kaže Jelena Horvat, suština verbatorija izveštaja jeste  dijagram-grafički prikaz pet urođenih talenata, odnosno njihovih koeficijenata u pet oblasti. Ispituje se oblast jezika, matematike, muzike, kreativnosti i sporta. 

– U izveštaju se dobijaju informacije o potencijalu iz tih pet oblasti. Često potencijal nije u balansu sa koeficijentom urođenog talenta i može da se desi da izuzetno visok talenat prati izuzetno nizak potencijal. Disbalans između potencijala i koeficijenta najpre prepozna odrasla osoba koja ima neku karijeru. Samo na osnovu koeficijenta urođenog talenta ne može se nekom predlagati profesija niti hobi, jer postoje i drugi elementi koji su bitni i utiču na način razmišljanja, a to su otpornost na stres, samosvesnost i sklonost ka riziku. To se ne ispituje u svim uzrasnim kategorijama. Samopoštovanje i empatija su dve kategorije emocionalne inteligencije koje su neophodne za određivanje koji je osoba tip ličnosti u društvu – kaže Jelena Horvat.

– Deo izveštaja koji se zove „Ko sam ja?“ nakon Verbatorija testa je zapravo spisak sedam predloženih profesija. Algoritam odabere sedam profesija, ali to ne znači da neko treba da odabere prvu niti sedmu. Trudimo se da roditeljima predočimo koje su to oblasti. Verbatorija test su samo smernice. Kada se deca od malena usmeravaju, period traženja sebe može da se svede na minimum i ovim testiranjem se nudi mogućnost za to – kaže Jelena Horvat. 

Samo testiranje, za koje kaže da možda nije najpodesniji termin, budući da se kod dece čim se pomene test javlja trema, je vrlo jednostavno. Obavljaju ga verbatoria neurometristi, ljudi obučeni za takvo ispitivanje. U pitanju je zapravo interaktivni razgovor pri kom se koriste određene kartice s pitanjima. Nema tačnih i netačnih odgovora, svaki je tačan, jer je akcenat na načinu razmišljanja.

–  Ispitanicima se stavlja traka sa tri senzora i malim EG uređajem na glavu – naglašava sagovornica. – Senzori su na čelu i prate sedam kognitivnih zona koje su nama bitne za ispitivanje. EG uređaj prima informacije, ne emituje ništa. Mi stimulišemo rad mozga pitanjima da bismo dobili materijal koji ćemo snimiti i poslati na server, gde će ga algoritam obraditi. U toku sekunde snimi se oko 15.000 impulsa koji se proizvedu spajanjem neurona, tako da je to ogroman materijal koji dekodira savremena tehnologija. Verbatorija, odnosno ovaj vid neurometrijskog ispitivanja, odnosno merenja koeficijenta urođenog talenta, jeste kombinacija psihologije i tehnologije. Jedno bez drugog ne bi dalo ovakav rezultat. To je najobjektivniji metod ispitivanja i merenja trenutno jer ljudski faktor nema uticaja na rezultate. Svaki od paketa sadrži 20 do 25 pitanja u skladu sa uzrastom ispitanika. Najčešće pitanje roditelja jeste da li je potrebno da deca znaju da čitaju i pišu. To nije potrebno zato što mi razgovaramo sa decom i ona odgovaraju na pitanja usmeno.

Prilikom ispitivanja koriste se još kockice i muzički instrument i ono  traje najviše 30 minuta. 

– Test je brz, interaktivan, pitanja jednostavna. Ovde se ne meri inteligencija. Iste kartice s pitanjima se koriste u svim centrima za ispitivanje. Osmislili su ih IT stručnjaci u saradnji sa nizom psihologa za ovakvo ispitivanje koje treba da stimuliše rad mozga u pobrojanim oblastima. Nakon testiranja, snimljeni materijal se šalje na obradu i izveštaj stiže za 5 do 10 minuta, ali za njegovo tumačenje potrebno je više 

od pola sata. To je izuzetno bitan momenat za roditelje. Pitanja koja nikada možda ne bi postavili, oni tada postavljaju i dobijaju odgovore šta mogu da očekuju od deteta. Mnogo se više na ovaj način sazna od toga koju školu se preporučuje  da upišu – ističe Jelena Horvat.

Naglašava da je u pitanju višestruko koristan metod i da bi volela kada bi postao šire prihvaćen kao pomoć kod odabira škole. Dodaje da su se do sada u Novom Sadu najviše odrasli podvrgli testiranju kako bi  proverili da li su posao koji su odabrali,odnosno profesija za njih pravi.

Zorica Milosavljević