Većina seniora sigurna samo u svom komšiluku

Ispitanici su bili stariji od 65 godina iz 16 urbanih sredina u celoj Srbiji, a cilj je bio da se ispitaju glavne potrebe starijih u urbanim sredinama, ponude preporuke za poboljšanje kvaliteta njihovog života, kao i promovišu primeri dobre prakse.

Rezultati istraživanja pokazuju da stariji u gradovima Srbije iskazuju najveću potrebu za uslugama nege u spostvenom domu, ali i za većom dostupnošću zdravstvenih usluga i javnog prevoza. Devet odsto starijih izjavilo je da je bilo izloženo diskriminaciji zbog svojih godina. Najveći broj starijih u ispitanim srpskim gradovima ocenio je svoje zdravlje kao ni dobro ni loše, a onih koji ga ocenjuju kao loše je 30 odsto. Većina – 76 odsto – ima neku hraničnu bolest već duže. Svaki deseti ima prihode ispod apsolutne linije siromaštva.

Aktuelnu potrebu za podrškom ima 27 odsto ispitanih starijih lica. Četvrtina je imala potrebu za lekarom, ali ga nije posetila. Oko 85 odsto starijih izjavilo jer da se oseća bezbednim u svom komšiluku, a tri da nije sirugno ni tu.

Iz istraživanja su proistekle preporuke za investiranje u urbanu infrastrukturu bez arhitektonskih barijera, koja će omogućiti slobodno i bezbedno kretanje pešaka, veća ulaganja u javni prevoz, podsticanje društvenog angažmana starijih kroz rad, obrazovanje, volontiranje, umetnost i rekreaciju, ravnomerno razvijanje mreže zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite, obezbeđivanje informisanosti starijih o promenama u sistemu zdravstvenih i drugih usluga njima namenjenih, organizovanje obuka za neformalne negovatelje, promocija zdravih životnih navika i borba protiv starosne diskriminacije.

LJ. M.