USKRŠNJA POSLANICA NJEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA PORFIRIJA Svako drugo brdo je Golgota Srba

Izgovarimo smelo reči bogonadahnute himne, pridružimo se svetim praocima, patrijarsima, prorocima, apostolima, mučenicima, pravednicima, ispovednicima i učiteljima vere, kao i anđelskim horovima, koji na nebesima slave sveto Vaskrsenje! Pohitajmo i sa ženama mironosicama ka praznom grobu Hristovom, da čujemo reči anđeoske:

„Vreme plaču prestade; ne plačite

nego Vaskrsenje apostolima javite!”

„Neka se veseli nebo i zemlja! Hristos vaskrse i život caruje!” – pobedonosno odzvanjaju nebom i zemljom u vekove vekova blagovestvujuće reči svetog Jovana Zlatousta. Bogonadahnuti David prorokuje o stradanju i Vaskrsenju Hristovom:

„Kolike si mi pokazao nevolje mnoge i zle

i povrativši se oživeo si me

i iz bezdana zemlje opet si me izveo”

Veliki starozavetni prorok Isaija zapisuje: „A on bolesti naše nosi i nemoći uze na sebe, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije. A on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja. I bi metnut među zločince, a sâm nosi grehe mnogih i za zločince se moli”. Zajedno sa Isaijom i postajemo svedoci svega a što se nas radi zbilo. I ne samo da smo i učesnici čudesne tajne slaveći danas Praznik nad praznicima. Uostalom, nije čudno što narod na našem Jugu Vaskrs često naziva Velikdan, a u Grčkoj Lambri, što će reći Svetli Dan. Nasilje se vrši i mimo ratova, jer u vremenu u kojem živimo ni odsustvo rata – a rat je, nažalost, vazda tu – nije garant istinskog mira; zločini i nasilje su postali deo svakodnevice. Žene, kojima je Gospod dao čast da budu prve blagovesnice Njegovog Vaskrsenja, najčešće su žrtve nasilja. Kroz stradanja ženâ stradaju i cele porodice. Deca su, na žalost i sramotu sveta koji se licemerno hvali „demokratijom” i „ljudskim pravima”, žrtve zločinâ i u ratu i u miru. Uza sve to, mi ljudi smo sve više bezvoljni i apatični, sebični i ravnodušni prema tuđoj nevolji, prema stradanju bližnjih, pa se s pravom možemo zapitati: nije li već nastupila gnusoba opustošenja o kojoj govori sveti prorok Danilo? Drugim rečima, ne živimo li već uveliko ne u tzv. posthrišćanskom svetu već antihrišćanskom ili, štaviše, antihristovskom svetu bez vere, morala i načelâ?

I sila će na Kosovu proći

Kosovo i Metohija su i naša kolevka i dom. Mrtvih nema. Mi smo Crkva živih. Hrišćanski narod Golgote i Vaskrsenja. Tu se prepliću naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Jer, ova sveta i krsnovaskrsna zemlja za nas nije obična teritorija nego sveta zemlja iz koje će se probuditi i vaskrsnuti naše „polje suhih kostiju“. Treba da se uvek molimo i da budemo uz našu stradalnu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, koji su živi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretrajavanja u Raspetom i Vaskrslom Hristu Gospodu. Oni žive u tzv. miru, gde nema slobode, „miru” u kojem ima samo straha i nepravde. Opet smo suočeni sa nedaćama, ali su nam svagda na umu reči svetoga proroka Nauma: „Ako i jesu u sili i mnogo ih ima, opet će se iseći i proći”.

Čovek današnjice vapi: Gospode, zašto si nas ostavio? Ali, njemu današnjice Bog bi mogao da uzvrati pitanjem: Čoveče, zašto si ostavio drugog čoveka? Samim tim, gde sam za tebe Ja, Tvorac, Spasitelj i jedini i pravi Prijatelj i Dobrotvor tvoj?

Sin Božji Gospod Isus Hristos, Spasitelj i Izbavitelj naš, Koji je stradao za mnoge, za sve, uključujući i one koji Ga mrze, i dalje strada za nas kroz sva naša stradanja. Na svom krstonosnom putu i mi, narod srpski, noseći krst svoj, nosimo i Krst Hristov. Poneli smo ga i u Prvom svetskom ratu kad smo, u odnosu na broj naših sunarodnika, bili najveći stradalnici sveta. Naš krstonosni hod se nastavio i u Drugom svetskom ratu, kada su, u zloglasnoj i sramnoj NDH, pravljeni logori čak i za našu decu u kojima su deca umirala od gladi, studeni, bolesti i zlostavljanja. Samo su kod nas, u okupiranoj Srbiji, pod mitraljeskim mecima nemačkih nacista posle školskih časova umirale čete đaka u jednom danu. Stradali smo u svakom selu i gradu.  Istinitost tog stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida. Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota.

Teši nas i uspokojava što pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle strašnih vremena smrti, sledeći Jevanđelju Vaskrsloga Hrista na kome je utemeljen, praštao dužnicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda želeo i nastojao da izgradi bolju i zajedničku budućnost. Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida. Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice. Nažalost, na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. ne obaziru se predlagači rezolucija. Po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol zbog iste. Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što „mudro” prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji svojim nametanjem ekskluzivnog prava na bol i žrtve, ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost.

Gospod naš Isus Hristos, Koji je prineo Sebe na žrtvu, za život sveta, kako bi poneo grehe mnogih, naš Emanuil, što znači Sa nama je Bog, nije nas nikad do sad zaboravio ni ostavio. U tom molitvenom susretu sa Njim, Živim Bogom, Vaskrslim, verujemo i znamo da svaka tragičnost postaje prostor nade i smisla, dok bez Njega svuda caruju, bez obzira u kakve haljine bili odeveni, beznađe i besmisao. Ovo predstavlja jedan od najvećih izazova našeg vremena, naspram kojeg mi hrišćani, kao oni koji su satelesnici Ovaploćenog Smisla i Reči, moramo stajati čvrsto i nepokolebivo, svedočeći da postoje pravi Put, Istina i Život – naspram lažnih.

Hristos vaskrse!