Urađena prva crvena knjiga ptica Srbije
Kako bi znali kojim bogatstvom raspolažemo kada su ptice u pitanju, ali se i upoznali sa tim koliko vrsta smo izgubili na našoj teritoriji, urađena je prva Crvenu knjigu ptica Srbije.
Prema rečima predsednika Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije, Milana Ružića, bilo je potrebno skoro četiri godine rada za nastanak jednog takvog naučnog dokumenta.
- To je prva takva knjiga štampana kod nas, a i zvanično je prvi put urađena nacionalna Crvena lista ptica - rekao je za “Dnevnik” Ružić. - Ranije smo za potrebe regionalnih, evropskih i svetskih crvenih lista dostavljali podatke iz Srbije, te je tako rađena šira slika. Crvene liste su osnov za upoznavcanje realnih kategorija ugroženosti vrsta i služe da pokažu koja je verovatnoća od išćezavanja vrsta sa nekog područja. One ne mogu biti rađene za jako malo staništa, jer ne bi imalo puno smisla. Ptice su vrlo pokretni organizmi, dosta se kreću te moraju dugo da se prate da bismo shvatili šta se to događa u prirodi.
Što se tiče Srbije, kako kaže, sve podatke ikada o pticama koje su znali, stavili su u Crvenu knjigu.
- To je značilo samo četiri godine prekucavanja i digitalizacije podataka, od radova koje je neko nekada publikovao pre 100 godina, objavio u knjigama ili u nekim radovima, što je stajalo zapisano u sveskama, sve su to naši članovi, zaposleni i volonteri prebacivali u jednu veliku bazu - priča naš sagovornik. - Tada smo u stvari i mi dobili uvid u to sa koliko informacija u stvari raspolažemo. U knjizi su štampane i geografske karte Srbije za svaku vrstu, uz koje stoje i sve ostale prikupljene informacije. Tada se može prepoznati u odnosu na neki određeni period koji je to geografski region u kom su one nalažene, da li to daje implikacije da one biraju određena staništa ili se viđaju samo u Južnom Banatu, samo na Dunavu ili dve planine, što nam kasnije daje dosta drugih odgovora. Intuitivno mi o njima znamo puno, ali kad to sve nije na jednom mestu objedinjeno, ne mogu se raditi crvene liste, niti kasnije pisati crvene knjige, što je još korak složenije.
Da bi uopšte mogli da urade Crvenu listu, predsednik objašnjava da su imali obuku od najboljih eksperata u Evropi iz Engleske. Obuka je bila neophodna, ne bi li znali kako ispravno da primenjuju kriterijume. Nakon urađenog posla, poslali su listu na proveru u Kembriy, kako bi se ustanovilo da li je sve urađeno po standardima i propisima.
- Tako smo dobili potpunu naučnu validaciju dokumentacije, podataka i same publikacije, te se može nekom sviđati ili ne ono što piše u knjizi, ali to je nauka - iskren je Milan Ružić. - Crvena označava najveću opasnost i služi da bi onima koji donose odluka rekla u kom smeru se krećemo. Za razliku od liste, knjiga poseduje ogromnu količinu informacija koje opisuju datu vrstu, daju informacije gde žive populacije i u kojoj brojnosti, koji uticaji je ugrožavaju. Takođe daje i smernice koje stvari treba popraviti i šta mi kao društvo možemo da učinimo, ne bi li doprineli spašavanju vrsta.
Prema njegovim rečima, preporučene mere mogu biti razne, od sprečavanja trovanja, podizanja šuma, davanja mogućnosti za više plena na nekim staništima, aktivnog čuvanja gnezda, sprečavanja krivolova... Sve je taksativno navedeno u knjizi, kroz najznačajnije mere koje treba primeniti. Knjiga je dostupna svima, od poljoprivrednika do lovaca, koji tu mogu da nađu informacije o tome da li neka određena vrsta živi na području koje im je od interesa, a imaju zakonsku obavezu da se staraju o njoj. Tako kažu naši zakoni, a priroda je naše ustavom zagarantovano pravo, te smo dužni da brinemo o pticama i načinima za sprečavanje njihovih gubitaka.
Ivana Bakmaz