UN: Žene više rade, manje zarađuju i više trpe nasilje

Ovako direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović definiše položaj žena u Srbiji i oslanjajući se na činjenice da su žene su u manjem broju zaposlene, manje plaćene, da poseduju manje imovine, samo 25 odsto njih supreduzetnice, broj žena koje su direktorke u javnom ili privatnom sektoru je zanemarljiv i definitivno su ugrožene kad je reč o nasilju. 

Navodi da u oblasti politike postoji izvestan napredak, što je posledica uvođenja kvota koje predviđaju 33 odsto žena u nacionalnom parlamentu, ali ističe da je politička participacija na lokalnom nivou minimalna

Postoji velika neravnopravnost na pozicijama odlučivanja i moći, istakla je Rikanović i dodala da, iako žene zauzimaju važne resore u izvršnoj vlasti, i dalje čine samo 20 odsto članica vlade.

Rikanović navodi da je država mnogo uradila donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ali da je taj problem i dalje veoma rasprostranjen u našoj zemlji.

Problem je i mala svest o različitim oblicima nasilja, jer najčešće govorimo o fizičkom nasilju, ali postoji i psihološko, ekonomsko, seksualno nasilje. Posledice nasilja su mnogobrojne, rekla je Rikanović.

Kad je reč o sistemu obrazovanja, ona kaže da postoji neki vid ravnopravnosti u učešću dečaka i devojčica u obrazovanju, ali da postoji velika segregacija koja se posle preliva i na tržište rada.

Imamo tipično muške i tipično ženske fakultete i zanimanja, kazala je Rikanović. 

Direktorka UN Women kaže i da je anketa o korišćenju radnog vremena pokazala da žene svaki dan rade dva i po sata duže od muškaraca na neplaćenim poslovima.

Kad dođu s posla provedu vreme radeći domaće zadatke, kuvajući, peglajući, održavajući domaćinstvo. To ne znači da muškarci ne rade na neplaćenim poslovima u kući, ali postoji velika razlika u vremenu, jer ona pokazuje da kada se dva i po sata saberu na godinu dana, žene mesec dana godišnje rade besplatno neplaćeni posao, rekla je ona.

Žene su definitivno više izložene siromaštvu, jer postoji platni jaz, koji je u Srbiji oko 16 odsto, što znači da muškarci sa istom stručnom spremom zarađuju 16 odsto više od žena.

Takođe, kad je reč o siromaštvu, veoma je nepovoljan položaj žena na selu.

Samo 12 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, a u najvećem broju slučajeva se prijavljuju u statusu pomažućeg člana domaćinstva koji nema ni penziono osiguranje ni platu.

Kako kaže Rikanović, istraživanja su pokazala da većina domaćinstava ima „zajednički novčanik“, ali da u najvećem broju slučajeva „glava porodice“, odnosno muškarac, donosi odluke kako se taj novac troši.

Simptomatičan je i rezultat istraživanja po kojem, ukoliko porodica ima jedan automobil, muškarac kolima ide na posao, žena javnim prevozom, kaže ona.

To pokazuje da je način donošenja odluka potpuno tradicionalan, ali i da postoji disproporcija moći u porodici, koja se u slučajevima nasilja u porodici, lako zloupotrebljava.

Ekonomsko nasilje je rezultat tradicionalne podele i načina odlučivanja, disproporcije moći u patrijarhatu gde glava porodice odlučuje u ime porodice o raspodeli ekonomskih resursa i važnim odlukama za domaćinstvo, i kada dođe do nasilja, žene obično nemaju zajedničku imovinu registrovanu na sebe jer je normalno da je sve registrovano na glavu porodice, kazala je ona.

Direktorka UN Women ističe da je veoma važno da svi u Srbiji prepoznamo da živimo u patrijarhalnom društvu sa predrasudama, ali i da postoje velike razlike u položaju žena koje žive u gradovima i na selu.

Neopodno je da država sprovodi politiku jednakih mogućnosti koja podrazumeva ne samo jednaka prava za sve, već i jednake mogućnosti da ta prava iskoristimo, kaže ona.

Ističe da bi trebalo uvesti kvote za sve važne političke položaje i položaje u izvršnoj vlasti i javnim preduzećima, da se stvaraju posebni programi koji bi omogućili ulazak žena na tržište rada, što znači i podsticajne mere za žene preduzetnice, ali i dostupunost servisa za čuvanje dece, te da postoji kompletan sistem podrške koji bi  podržao ženu kako bi mogla definitivno da izađe iz nasilja.