Uklanjanje azbesta iz svih objekata trajaće godinama
BEOGRAD: Srbija se sprema da izradi nacionalni registar azbestnih objekata, a već sada se procenjuje da će uklanjenje tog opasnog materijala iz mnogih javnih i stambenih objekata trajati godinama, a razmišlja se i o tome gde ga odložiti.
Azbest je do 70-tih godina prošlog veka intenzivno korišćen i u stanogradnji i u infrastrukturi i bio je veoma popularan za ugradnju u, pre svega, građevinske materijale zbog svoje velike otpornosti na temperature, ali i zbog niske cene.
Izuzetno je štetan po zdravlje ljudi prilikom neadekvatnog postupanja, posebno u momentu demontaže materijala koji sadrže azbest, ili njihovog propadanja i degradacije zbog atmosferskih i ostalih uticaja.
Tada se iz materijala oslobađaju vlakna koja su dovoljno sitna da prođu prirodnu filtraciju organizma i da kao visoko rezistentna strana tela izazovu bolesti poput azbestoze ili mezotelioma, kao i ostalih vrsta kancera.
Krajem 70-tih prestaje njegova upotreba, a upućeni kažu da je vreme da se posle 30 godina, zbog klimatskih i svih drugih promena, Srbija pozabavi i tim pitanjem i trajno ukloni azbest iz stambenih i javnih objekata, i infrastrukture, kako bi prestao da bude pretnja za zdravlje i bezbednost ljudi.
Siniša Mitrović iz Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju rekao je za Tanjug da je za taj posao potreban široki konsenzus u društvu.
Navodi da je benefiti celog tog posla, za koji se procenjuje da će trajati 10 godina, to što će pokrenuti i građevinsku industriju i ugradnju novih materijala.
"Radi se o novom građevinskom ''nju dilu'', s ozbirom da skoro 50 odsto javnih objekata u sebi ima nekakve elemente i tragove azbesta, da ne govorimo o vodovodnoj infrastrukturi", kaže Mitrović.
Posao popisa takvih objekata je veoma težak za realizaciju, posebno imajući u vidu veliki broj nelegalno izgrađenih objekata, kao i cinjenicu da bi za ovakav popis trebalo napraviti intersektorsku saradnju, a Mitrović navodi da se dešavalo da se valoviti azbest koji se skida sa nekih javnih objekta distribuira i preprodaje tako da su građani u nekim ruralnim prostorima sa tim pokrivali svinjce i kokošinjce.
