Уклањање азбеста из свих објеката трајаће годинама
БЕОГРАД: Србија се спрема да изради национални регистар азбестних објеката, а већ сада се процењује да ће уклањење тог опасног материјала из многих јавних и стамбених објеката трајати годинама, а размишља се и о томе где га одложити.
Азбест је до 70-тих година прошлог века интензивно коришћен и у станоградњи и у инфраструктури и био је веома популаран за уградњу у, пре свега, грађевинске материјале због своје велике отпорности на температуре, али и због ниске цене.
Изузетно је штетан по здравље људи приликом неадекватног поступања, посебно у моменту демонтаже материјала који садрже азбест, или њиховог пропадања и деградације због атмосферских и осталих утицаја.
Тада се из материјала ослобађају влакна која су довољно ситна да прођу природну филтрацију организма и да као високо резистентна страна тела изазову болести попут азбестозе или мезотелиома, као и осталих врста канцера.
Крајем 70-тих престаје његова употреба, а упућени кажу да је време да се после 30 година, због климатских и свих других промена, Србија позабави и тим питањем и трајно уклони азбест из стамбених и јавних објеката, и инфраструктуре, како би престао да буде претња за здравље и безбедност људи.
Синиша Митровић из Центра Привредне коморе Србије за циркуларну економију рекао је за Танјуг да је за тај посао потребан широки консензус у друштву.
Наводи да је бенефити целог тог посла, за који се процењује да ће трајати 10 година, то што ће покренути и грађевинску индустрију и уградњу нових материјала.
"Ради се о новом грађевинском ''њу дилу'', с озбиром да скоро 50 одсто јавних објеката у себи има некакве елементе и трагове азбеста, да не говоримо о водоводној инфраструктури", каже Митровић.
Посао пописа таквих објеката је веома тежак за реализацију, посебно имајући у виду велики број нелегално изграђених објеката, као и цињеницу да би за овакав попис требало направити интерсекторску сарадњу, а Митровић наводи да се дешавало да се валовити азбест који се скида са неких јавних објекта дистрибуира и препродаје тако да су грађани у неким руралним просторима са тим покривали свињце и кокошињце.
