UKCV: Uvedena nova procedura citratne dijalize
NOVI SAD: U Odeljenju hemodijalize Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine od novembra je uveden citratni antigoagulans kao metodu u zameni funkcije bubrega i do sada smo uspešno sproveli 15 ovih procedura, kaže profesorka dr Violeta Knežević sa ovog Odeljenja Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju.
Citratna antikoagulacija u kontinuiranim metodama zamene funkcije bubrega indikovana je kod kritično obolelih pacijenata sa akutnim oštećenjem bubrega, kod kojih postoji rizik od krvarenja.
Pre uvođenje citratnog antikoagulansa u metode zamene funkcije bubrega, na odeljenju hemodijalize Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine sprovedena je prvo edukacija kadra, a upotreba je započeta 7. novembra prošle godine.
Do sada je uspešno sprovedeno 15 procedura, devet u 2019. godini i šest u ovoj godini, kod kritično obolelih pacijenata, pri čemu nisu verifikovana novonastala krvarenja, prolongirana krvarenja i metabolički poremećaji. Upotrebom ovog antikoagulansa omogućava se brže i lakše uspostavljanje hemodinamske stabilnosti pacijenata, naročito hiruških, u perioperativnom periodu. Kada se steknu odgovarajući klinički i laboratorijski uslovi, nastavljamo sprovođenje metoda zamene funkcije bubrega sa heparinom, navodi dr Knežević.
Prema njenim rečima, u jedinicima intenzivnog lečenja, incidencija akutnog oštećenja bubrega je oko 50 odsto, stopa mortaliteta do 60 odsto, a neku od metoda zamene funkcije bubrega zahteva oko 13,5 odsto kritično obolelih pacijenata. Ovi pacijenti su uglavnom hemodinamski nestabilni i najčešće je kod njih indikovana kontinuirana dijaliza u trajanju od 24 do 48 sati sa upotrebom antikoagulansa. U poslednjih nekoliko decenija, heparin je najčešće korišćen antikoagulans. Iako se heparin jednostavno monitoriše i ukida, niske je cene, kontraindikovana mu je primena kod krvarenja.
Regionalna citratna antikoagulacija prvi je put uvedena u kliničku praksu od ranih osadmesetih godina. U poslednjoj deceniji, preovladala je nad heparinskom antikoagulacijom, ne samo u metodama zamene funkcije bubrega kod akutnog oštećenja ovog organa, već i kod pacijenata lečenih hroničnim hemodijalizama i time je postala standard u zemljama Zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama, rekla je dr Knežević.
Pre početka procedure, neophodno je određivanje vrednosti jonizovanog kalcijuma i citratne doze, a potom i podešavanje kalcijumske kompenzacije. Monitoring tokom procedure podrazumeva kontrolu jonizovanog kalcijuma i post-filter kalcijuma od pola sata do jednog sata posle uključenja, potom u drugom, trećem i četvrtom satu od početka procedure, a na svakih od šest do osam sati kontrolišu se gasne analize uz prethodno navedene parametre, navodi dr Knežević i dodaje kako je u zavisnosti od dobijenih parametara moguće korigovati citratnu dozu, kalcijumsku kompenzaciju, protok dijalizne tečnosti ili primeniti druge mere.
Kako objašnjava, dobro je poznato da jonizovani kalcijum predstavlja jedan od najvažnijih faktora za koagulaciju, koji reaguje sa infundovanim citratom i formira kalcijum-citrat komplekse. Ovi kompleksi se uglavnom metabolišu u jetri, kalcijum se oslobađa iz kompleksa, dok se citrat metaboliše u bikarbonat. U zavisnosti od metode kontinuirane zamene funkcije bubrega i protoka dijalizne tečnosti, jedan deo, oko 40 do 50 procenata, kalcijum-citrat kompleksa uklanja se ultrafiltracijom kroz membranu filtera, a kalcijum koji se na taj način gubi dijalizom, nadoknađuje se preko kalcijumske linije, kalcijumska kompenzacija, kako bi se izbegla hipokalcemija kod pacijenta.
Rezultati dosadašnjih studija pokazali su da je upotreba citrata bezbedna i da ne dovodi do povećanog rizika od krvarenja kod pacijenta, a produžava vek trajanja dijaliznog filtera, čime je poboljšana efikasnost same procedure i omogućena bolja iskoristljivost postojećih resursa. Nedostaci i neželjeni efekti su minimalni, a to je komplikovaniji sistem citratne i kalcijumske infuzije, uz monitoring jonizovanog kalcijuma, a kod oštećenja jetre moguća je pojava metaboličke acidoze, a kod akumulacije citrata metaboličke alkaloze, objasnila je dr Knežević.
Dr Violeta Knežević je istakla da je plan Odeljenja hemodijalize Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju UKCV nastavak izvođenja metoda zamene funkcije bubrega citratnim antikoagulansom u akutnom oštećenju bubrega i proširenje upotrebe citrata i kod terapijske izmene plazme.
LJ. Petrović
