Ugroženi su i muškarci, ali žene više trpe
NOVI SAD: Zavod za ravnopravnost polova ove godine iz buyeta je izdvojio 43 miliona dinara za kupovinu seoskih kuća za mlade parove. Interesovanje za konkurs je bilo veliko, što znači da je ideja da zasnuju porodicu na selu prihvatljiva mladima.
O ovoj i drugim aktivnostima Zavoda za naš list govorila je direktorka Diana Milović, koja nas je uverila da ova institucija, koja ima podršku Pokrajine, sve više obilazi gradove i opštine, znajući da rad na terenu uvek daje više rezultata od sedenja u kancelariji.
„Osim kupovine seoskih kuća, imamo i promotivnu, edukativnu i izdavačku delatnost. Ove godine izdali smo i dve knjige na temu rodne ravnopravnosti, jer to nam je osnovna delatnost“, kaže Diana Milović i dodaje da se dva pola nikako se ne smeju odvajati, jer dolazi do narušenosti odnosa između muškaraca i žena, što implicira narušenost odnosa u porodici, koja je ćelija svakog društva.
Na pitanje da li su ugrožene samo žene ili postoji i diskriminacija prema muškarcima, Milovićeva ističe da joj je već na prvom sastanku koji je imala kao direktorka Zavoda predočeno koliko su muškarci diskriminisani kada dođe do razvoda braka.
„Zato uvek pozivam udruženja očeva da dođu i pričaju s nama, kako bismo im pomogli. Ono što smo saznali, analizirajući te odnose, jeste da je povećan broj samoubistava kod muškaraca, što je opet vezano za Balkan i stereotipe da je muškarac glava kuće“, navodi Diana Milović.
Kako ističe, upravo je bitka sa stereotipima zadatak Zavoda za ravnopravnost polova.
„Čest je slučaj da kad muškarac, koji je glava porodice, ostane bez posla, cela porodica padne i tada dolazi do razvoda i u najgorem slučaju samoubistava. Ipak, sva istraživanja kažu da su žene na svim poljima ugroženije“, ističe Diana Milović.
Naročito su ugrožene žene u selima, kaže.
„Kada uđete u sela, nailazite na zatvorena vrata, te morate polako da ih otvarate. Radili smo tribine u manjim mestima na temu nasilja, u saradnji s načelnicima policije, tužiocima, socijalnim radnicima i lokalnom samoupravom. Sećam se jedne starije žene iz sela u opštini Vrbas koja je nakon sat i po vremena predavanja ustala i rekla da je taj dan saznala da ona već 25 godina trpi nasilje. Dakle, nasilje nije samo fizičko, to je poslednji stadijum kad se uključuju mehanizmi, ono može biti i verbalno i svako drugo“, veli Diana Milović.
„Naslov u novinama mora biti potpuna osuda, jer su mediji moćna sila, koja oblikuje javno mnjenje. I ako ih oblikujete u pogrešnom smeru, onda ni mi, kao mehanizam, ne možemo mnogo da uradimo. Moramo biti društveno odgovorni, a na medijima je velika odgovornost. Mora da se meri svaki zarez, jer su to jako osetljive teme. Ipak imamo podatak da su i neki ljudi trgovali sa tim, odnosno žena prijavi muža za nasilje, on bude priveden, ona povuče prijavu i onda muž tuži državu. Zato time ne mogu da se bave laici, već stručnjaci. Neke žene i povuku tužbu iz straha, zato su takve teme jako osetljive, dok neke modelom preslikavanja iz porodice, prihvataju nasilje muža, jer je takav bio i otac“, kaže Diana Milović.
Ipak, ističe da su se u Srbiji stvari promenile nabolje.
„Mislim da su se stvari pokrenule, pogotovo stupanjem novog zakona na snagu od 1. juna, čija poruka nije da ćete, ako se nekom udvarate, završiti u zatvoru, kako su neki to želeli da predstave, jer se zna šta je udvaranje, a šta maltretiranje, što i jeste suština. Ministarstvo unutrašnjih poslova je organizovalo i obuke, čiji će se zaposleni baviti ljudima koji su trpeli nasilje, jer ne možete poslati bilo koga da razgovara kada dođe do konflikta u porodici, već je tu potreban obučen psiholog. Mi nismo oni koji sprovode zakon, mi smo tu da ga predočimo i upućujemo ljude u njihova prava“, kaže naša sagovornica.
Gde je Srbija u odnosu na svet kada pričamo o nasilju u porodici?
„U Švedskoj, koja važi za jako uređenu zemlju, zabeležen je strahovit procenat porasta nasilja nad ženama. Kako to sad objasniti? To je društveni fenomen, protiv koga moramo svi da se borimo“, dodaje Diana Milović.
U Gradu Novom Sadu organizovan je Dan jednakih plata, kada su podsticane prodavnice da daju popuste od najmanje 11 posto, koliko iznosi prosečna razlika u plati između muškarca i žene, za isti posao.
„Grad nas je podržao, 30 preduzetnika je učestvovalo u tome i dali su ženama 20 odsto popusta na svoju robu. Ovu kampanju Zavod će nastaviti da sprovodi i u drugim gradovima“, kaže Milović.
M. Stakić