Ugalj ili zdravlje, odlučite sami
Alijansa za zdravlje i životnu sredinu u svom novom rezimeu ističe hitnu potrebu za usklađivanjem postrojenja za sagorevanje uglja na Zapadnom Balkanu sa propisima Energetske zajednice.
Ovakvo delovanje značajno bi, kako se ističe, doprinelo zdravlju stanovništva i drastično smanjilo troškove zdravstva, kako na Zapadnom Balkanu, tako i u EU. „Sprovođenje strožih EU propisa o zagađivanju vazduha iz termoelektrana na ugalj predstavlja veliki izazov za zemlje Zapadnog Balkana - ali to je još bolja prilika iz zdravstvene perspektive”, objašnjava Vlatka Matković Puljić, savetnica za zdravlje i energiju u HEAL-u.
„Smanjenje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj smanjilo bi rizik od srčanih i plućnih bolesti, kancera, moždanog udara, astme i čak dijabetesa, koji kao i brojne opasnosti po zdravlje životne sredine naročito pogađaju najugroženije, poput nerođenih beba, dece, trudnica, starijih osoba i pacijenata sa hroničnim stanjima”. Podsetimo, od 1. januara 2018. zemlje Zapadnog Balkana (BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija, a obaveza se odnosi i na KiM) treba da započnu smanjivanje svojih emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i usklade nacionalno zakonodavstvo i propise sa EU. Nije pri tome zgoreg podsetiti na to da su zemlje Zapadnog Balkana izvor najvećih zagađivača među termoelektranama na ugalj u čitavoj Evropi. Relevantni podaci govore, naime, o tome da su godišnje emisije štetnih materija iz 16 postrojenja (16 GW) sa ovog prostora visoke soro skoro kao kod 296 postrojenja (156 GW) u EU-28. Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu takođe su među najtoksičnijim u Evropi i uglavnom su prisutne na listama 10 najvećih zagađivača kada je reč o sumpor-dioksidu i azotnim oksidima.
M. S.