U toku nacionalna kampanja podrške ranom razvoju deteta

Cilj kampanje, koja će trajat još par meseci, jeste da se podigne svest o važnosti prvih 1.000 dana života i značaju ranih iskustava za razvoj deteta.

“Prve godine života predstavljaju kritičan period prilagođavanja i reagovanja na intervencije. Kada su deci uskraćeni adekvatna ishrana, podsticaj i zaštita, štetni efekti mogu dovesti do dugoročnih posledica za dete, porodicu i zajednicu uopšte”, kaže se u uvodu u kampanju. To je sadržaj aksioma je čiji sadražaj u konkretnim uslovima konkretne zajednice nije lako ispuniti. U zavisnosti je od ekonomskog potenicijala šire društvene zajednice i porodice, kao i od niza kulturoloških i običajnih prilika.

- Unicef, zajedno s Vladom Srbije, radi na tome da obezbedi da sva deca u Srbiji imaju najbolji početak života. Svako dete, bez obzira na teškoće s kojima se suočava, može dostići puni potencijal uz ljubav, pravilnu negu, odgovarajuću ishranu, uključujući i dojenje, i zaštitu koju im pružaju roditelji ili staratelji, i uz pravovremenu i adekvatnu stručnu pomoć kroz usluge u zajednici - rekao je direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo i istakao da najefikasnije intervencije podrazumevaju saradnju između više resora i da da će ova kampanja probuditi svest kod roditelja i staratelja o tome zašto je svaki trenutak u podizanju deteta važan.

Tako se i posle kamapanje očekuje kontunutet u radu službi koje pružaju podršku porodicama.

Rana iskustva utiču na razvoj mozga. Kada su rana iskustva pre svega negativna, kod dece se razvijaju emotivni problemi i problemi u ponašanju i učenju, a ako nema ciljanih intervencija, oni mogu da potraju tokom celog života. Na primer, deca koja su iskusila hronično zlostavljanje i zanemarivanje tokom prvih nekoliko godina života mogu živeti u stalnom stanju razdražljivosti ili distanciranosti, jer očekuju opasnost iza svakog ugla. Da bi naučio i prihvatio nove informacije, mozak deteta mora biti u stanju „budnosti i smirenosti“, a to stanje dete koje je bilo izloženo traumatičnim događajima retko postiže.

Stručnjaci su složni u tome da deca, da bi ostvarila pune potencijale za rast i razvoj, treba da imaju toplu i podsticajnu vezu s roditeljima. Takođe treba da se kvalitetno hrane, da budu zaštićena od bolesti, da imaju prilike za rano učenje i da rastu i razvijaju se u bezbednom i stimulativnom okruženju.

Naučna je činjenica da se ljudski mozak u periodu od začeća do treće godine razvija brže nego ikada kasnije u životu. Do treće godine razvije se oko 90 odsto moždane mase. Tokom prvih godina života neuroni u ljudskom mozgu formiraju veze neverovatnom brzinom  od 700 do1000 veza u sekundi i takva brzina se kasnije nikada više ne dostiže. Treba znati i da je s tri godine života mozak deteta dvostruko aktivniji od mozga odraslog čoveka i da se oko 50 do 75 odsto energije, tokom prvih nekoliko godina života, troši na razvoj mozga.

Sve što dete vidi, dodirne, okusi, pomiriše ili čuje u prvim godinama pomaže da se mozak oblikuje za razmišljanje, osećanja i učenje. Događaji u najranijem detinjstvu utiču na čitav život. Da bismo pozitivno uticali na budućnost dece, moramo prepoznati probleme i reagovati na vreme – moto je multidisciplanarnog pristupa razvoju deteta u prve tri godine života.

Kako se ističe, neželjeni događaji i uticaji, kao što su ekstremno siromaštvo, zlostavljanje ili zanemarivanje, mogu da oslabe moždanu strukturu i da dovedu do toga da sistem za odgovor na stres stalno dobija stimuluse. Sigurno i stabilno okruženje, kao i brižni i podsticajni odnosi u najranijim godinama, sprečavaju ili poništavaju štetne efekte stresa i daju dugotrajne pozitivne efekte na učenje, ponašanje i zdravlje.

V. C.