U Srbiji obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

„Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji“, rekao je Đorđević.

Na obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, Đorđević je naveo da su religijske razlike kroz istoriju neretko služile kao osnovni povod za etničke sukobe. On je zato pozvao verske lidere u Srbiji da se snažnije založe za pronalaženje i isticanje vrednosti svojstvenih svakom sistemu verovanja, koje su po meri svakog čoveka i ne izlaze iz okvira čovečnosti.

Antisemitizam se pojavljuje i sada

Ministar Zoran Đorđević poručio je da se antisemitizam u određenoj meri pojavljuje i sada, o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.

„Etnička i religijska mržnja i u 20. veku morali su izgledati kao recidivi davno prošlih vremena ranog srednjeg veka... Utoliko više čudi prisustvo neonacističke ideologije i pogleda na svet u 21. veku, u vremenu kada se svaki pojedinac putem interneta može sam edukovati i upoznati sa drugim i drugačijim od sebe, ali takođe i direktno uticati, prema ličnim kvalitetima i sposobnostima, da kulturu kojoj pripada i sistem vrednosti u koji veruje predoči drugima na globalnom nivou“, rekao je Đorđević.

Podsetivši na to je Rezolucijom Generalne skupštine UN 1. novembra 2005. ustanovljen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, ministar je kazao da se Generalna skupština, opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.

Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovali su preživeli holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta Roma, ministri, predstavnici Skupštine Srbije, grada Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.

E. D.

Pašalić: Holokaust se mora pamtiti kao najveći zločin 

BEOGRAD: Strahote holokausta, koji je odneo više od šest miliona nedužnih žrtava i doveo gotovo do potpunog istrebljenja jednog naroda, jeste i mora ostati upamćen kao jedan od najvećih i najmračnijih zločina u istoriji čovečanstva, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

"Stravično stradanje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu opominje i upozorava da je nedostatak tolerancije prema onima drugačije verske, nacionalne ili bilo koje druge pripadnosti, predvorje i siguran put ka najvećem zlu koje ljudsko društvo može doživeti", ocenjuje zaštitnik građana. 

Poručujući da je naša obaveza da se uvek iznova podsećamo strahota holokausta, Pašalić poziva na negovanje duha tolerancije i suživota, na izgradnju društva u kome će se različitosti poštovati i uvažavati, a ljudska prava beskompromisno štiti i unapređivati, navodi se u saopštenju zaštitnika.

"Obaveza svake demokratske države je da se suprotstavlja antisemitizamu i svakom obliku diskriminacije i isključivosti, jer su te pojave, pa makar bile i izolovani incidenti, prisutne i u našem vremenu", zaključuje Pašalić. 

Generalna skupština UN se, odlučujući o Međunarodnom danu sećanja na žrtve holokausta, opredelila za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi Aušvic-Birkenau. 

Na taj način UN skreću pažnju na potrebu zaštite ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, ali i na stalno prisutnu opasnost od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.