U Srbiji godišnje oko stotinu žrtava trgovine ljudima

Do pouzdanih podataka o trgovini ljudima teško je doći jer je reč o skrivenoj pojavi, što otežava praćenje, a podaci su bazirani samo na otkrivenim žrtvama, rečeno je na konferenciji za novinare, povodom obeležavanja petogodišnjice postojanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Kako piše u izveštaju, u 2016. prijavljeno je 119 slučajeva trgovine ljudima, od kojih je identifikovano 57.

Navodi se da je broj identifikovanih žrtava i dalje manji u odnosu na 2014. kada je identifikovano 125 žrtva kao i u odnosu na 2013. kada su identifikovane 92 žrtve, a jedna od preporuka izveštaja je potreba nastavka saradnje sa specijalizovanim nevladinim organizacijama u vezi sa procedurom i mehanizmima identifikacije žrtava sa fokusom na migrantsku populaciju.

U najvećem broju slučajeva evidetirana je seksualna eksploatacija (54,4 odsto), zatim sledi radna eksplotacija (12,3 odsto) i prinuda na brak (sedam odsto)

Lidija Milanović iz Centra kaže da je uočena jaka povezanost polne strukture i vidova eksploatacije, tako da su žene žrtve trgovine ljudima pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, a muškarci radnoj eksploataciji.

Navela je da u Srbiji većina žrtava trgovine ljudima potiče iz urbane sredine, sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Period vrbovanja žrtava radi eksplotacije traje jako kratko, svega nekoliko dana, ima i slučajeva, ali mnogo manje, u kojima je vrbovanje trajalo duže, dodaje Milanović.

Navodi da eksploatacija žrtava pre njihovog otkrivanja najčešće traje do tri meseci, a u ređim slučjevima žrtve su eksploatisane duže, i po nekoliko godina.

"U Srbiji su žrtve trgovine ljudima državljani Srbije i pre svega su eksploatisani u Srbiji. Izložene su pretežno seksualnoj ekspoataciji u Srbiji, a van granica Srbije najčešće radnoj eksploataciji", kaže Milanović

Najveći broj otkrivenih žrtava je, navodi, u Beogradu, Smederevu, odnosno centralnoj Srbiji, ali ih ima i u Vojvodini i na jugu, dok je neznatan broj otkrivenih slučajeva u istočnoj Srbiji i prema administrativnom prelazu sa KiM.

"Imamo malo informacija o otkrivenim žrtavama trgovine ljudima naših državljana u inostranstvu. Relativno mali broj prijava iz inostranstva se prosleđuje nadležnim organima u Srbiji", rekla je Milanović ali i navela da je i na tom polju saradnja unapređena, te je ove godine znatno veći broj žrtava identifikovanih u inostranstvu.

Na konferenciji za novinare je rečeno da najveći broj prijava za trgovinu ljudima i dalje stiže iz policije i institucija u sistemu socijalne zaštite, kao i iz nevladinog sektora.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić rekla je da u Srbiji postoji odgovoran odnos države u borbi protiv trgovine ljudima i uređen sistem identifikovanja žrtava, kao i dobra saradnja Centra sa institucijama u sistemu socijalne zaštite .

Kako je navela, od 2001. godine kada je počela organizovana borba Srbije protiv trgovine ljudima, potpisani su brojni međunarodni ugovori, a predstoji i ispunjavanje visokih standarda iz Direktive EU.

Kljajić je rekla da su problemi koje treba u narednom periodu rešiti osnivanje fonda za kompenzaciju žrtava, usvajanje strategije i obezbeđivanje prostorija za smeštaj žrtava.

Pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić rekla je da je ministarstvo formiralo novi sektor za antidiskiriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravosnosti, te da će prvi zadatak biti uputstvo za sve socijalne radnike u centrima za socijalni rad kako da prepoznaju žrtve trgovine ljudima i potom postupaju.

Program obuke, kako je najavila, biće donet krajem avgusta.

Kaže i da je ogroman zadatak usvajanje startegije i akcionog plana u borbi protiv trgivine ljudima, i ističe važnost osposobljavanja novog prihvatilišta za žrtve, čije uknjižba je u toku.

Kljajić kaže da je taj objekta dodeljen centru iz imovine stečene kriminalom, da će se nastojati da njegova lokacija ostane tajna, a da će njegova adaptacija početi nakon rešavanja pravnih procedura u čemu, kaže, pomaže Ministarstvo pravde.