У Србији годишње око стотину жртава трговине људима

До поузданих података о трговини људима тешко је доћи јер је реч о скривеној појави, што отежава праћење, а подаци су базирани само на откривеним жртвама, речено је на конференцији за новинаре, поводом обележавања петогодишњице постојања Центра за заштиту жртава трговине људима.

Како пише у извештају, у 2016. пријављено је 119 случајева трговине људима, од којих је идентификовано 57.

Наводи се да је број идентификованих жртава и даље мањи у односу на 2014. када је идентификовано 125 жртва као и у односу на 2013. када су идентификоване 92 жртве, а једна од препорука извештаја је потреба наставка сарадње са специјализованим невладиним организацијама у вези са процедуром и механизмима идентификације жртава са фокусом на мигрантску популацију.

У највећем броју случајева евидетирана је сексуална експлоатација (54,4 одсто), затим следи радна експлотација (12,3 одсто) и принуда на брак (седам одсто)

Лидија Милановић из Центра каже да је уочена јака повезаност полне структуре и видова експлоатације, тако да су жене жртве трговине људима пре свега изложене сексуалној експлоатацији, а мушкарци радној експлоатацији.

Навела је да у Србији већина жртава трговине људима потиче из урбане средине, са средњошколским образовањем.

Период врбовања жртава ради експлотације траје јако кратко, свега неколико дана, има и случајева, али много мање, у којима је врбовање трајало дуже, додаје Милановић.

Наводи да експлоатација жртава пре њиховог откривања најчешће траје до три месеци, а у ређим случјевима жртве су експлоатисане дуже, и по неколико година.

"У Србији су жртве трговине људима држављани Србије и пре свега су експлоатисани у Србији. Изложене су претежно сексуалној експоатацији у Србији, а ван граница Србије најчешће радној експлоатацији", каже Милановић

Највећи број откривених жртава је, наводи, у Београду, Смедереву, односно централној Србији, али их има и у Војводини и на југу, док је незнатан број откривених случајева у источној Србији и према административном прелазу са КиМ.

"Имамо мало информација о откривеним жртавама трговине људима наших држављана у иностранству. Релативно мали број пријава из иностранства се прослеђује надлежним органима у Србији", рекла је Милановић али и навела да је и на том пољу сарадња унапређена, те је ове године знатно већи број жртава идентификованих у иностранству.

На конференцији за новинаре је речено да највећи број пријава за трговину људима и даље стиже из полиције и институција у систему социјалне заштите, као и из невладиног сектора.

Директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић рекла је да у Србији постоји одговоран однос државе у борби против трговине људима и уређен систем идентификовања жртава, као и добра сарадња Центра са институцијама у систему социјалне заштите .

Како је навела, од 2001. године када је почела организована борба Србије против трговине људима, потписани су бројни међународни уговори, а предстоји и испуњавање високих стандарда из Директиве ЕУ.

Кљајић је рекла да су проблеми које треба у наредном периоду решити оснивање фонда за компензацију жртава, усвајање стратегије и обезбеђивање просторија за смештај жртава.

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нина Митић рекла је да је министарство формирало нови сектор за антидискириминациону политику и унапређење родне равноправосности, те да ће први задатак бити упутство за све социјалне раднике у центрима за социјални рад како да препознају жртве трговине људима и потом поступају.

Програм обуке, како је најавила, биће донет крајем августа.

Каже и да је огроман задатак усвајање стартегије и акционог плана у борби против тргивине људима, и истиче важност оспособљавања новог прихватилишта за жртве, чије укњижба је у току.

Кљајић каже да је тај објекта додељен центру из имовине стечене криминалом, да ће се настојати да његова локација остане тајна, а да ће његова адаптација почети након решавања правних процедура у чему, каже, помаже Министарство правде.