U petak SLAVIMO PETROVDAN Evo šta sveti Petar nikad NE PRAŠTA, a ovo su NAJVAŽNIJI OBIČAJI Jedan je u vezi s omiljenom nam VOĆKOM (FOTO, VIDEO)
U petak, 12. jula, slavimo velikog sveca, Svetog Petra i Pavla za kojeg nas vežu važni običaji.
Ovaj praznik u narodu je poznat pod imenom Petrovdan i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.
Ovim praznikom se završava Petrovski post.
Sveti apostol Petar je bio jedan od najvećih propovednika hrišćanstva, a veruje se da je samo nakon jedne besede u Jerusalimu uspeo da prevede 3.000 ljudi u hrišćanstvo.
Isto tako se veruje da je njegova isceliteljska moć bila toliko jaka da je od teških bolesti lečio i one koji bi samo prešli preko njegove senke.
Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom. Obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije vreme.
Sveti apostol Petar je bio ribar koji je prvi izrazio svoju veru u Hrista i njegovo učenje, pripovedao je i stvorio neka od prvih uporišta nove vere. U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) i da on ima ključeve od raja.
Sveti apostol Pavle je bio farisej, ali kada je upoznao Hristovo učenje, prihvatio ga je i postao jedan od njegovih najvećih propovednika i teologa. Obojicu je u Rimu pogubio car Neron.
Stradao je kao žrtva spletke Simona Volha koji ga je bacio u nemilost cara Nerona.Pogubljen je tako što je razapet na krst, po svojoj molbi sa glavom nadole,jer se smatrao nedostojnim da strada na isti način kao i njegov Gospod.
Mnogo je običaja i verovanja vezanih za ovaj praznik, a budući da se smatra da sveti Petar čuva decu u raju, onda im na ovaj veliki dan deli jabuke.
Zbog toga nijedna majka koja je izgubila dete na ovaj dan neće pojesti jabuku u strahu da njeno dete u raju tu jabuku neće dobiti.
Jabuke se na ovaj dan ne seku nožem, ne lupa se jabuka o jabuku niti se bacaju, jer na taj način može da se privuče veliko nevreme. Treba da se jedu, ali se grizu.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.
Na Petrovdan domaćice prave petrovdanski kolač sa jabukama poznat kao “petrovača”, a u pripremi ovog kolača treba da učestvuju i deca.
Stari običaj je i da se na ovaj dan pale Petrovdanske lile od sušene kore breze ili trešnje čime se priziva dobro zdravlje stoke i ljudi.
Izgovorite ovu molitvu, veruje se da je veoma moćna i blagorodna
Na Petrovdan ujutru, običaj nalaže da izgovorite molitvu svetom Petru i Pavlu:
„O, bogomudri Prvoapostolni, vi sveti i nepogrešivi vođi i rukovodioci naši, molimo Vas i preklinjeno: vodite nas i rukovodite kroz sveti ovaj život, sveosećajućom i sveprosvećujućom blagodaću vašom živeći u nama, moleći u nama, ljubeći u nama, posteći u nama, misleći u nama, osećajući u nama, delajući u nama, tvoreći evanđelske zapovesti u nama, i tako nas mnogogrešne, nemoćne i slabe uvedite u Carsto Nebesko, da bismo i ovde i tamo svim srcem, svom dušom, svom mišlju, svom snagom svojom večito služili čudesnom i čudotvornom Gospodu i Spasitelju našem Isusu Hristu, kome neka je i od nas preko Vas hvala, čast i slava, sada i uvek i u vekove vekova." Amin
Na ovaj praznik ne ide se u polje i ne počinju teški poljoprivredni radovi, a naročito se ne uprežu konji u kola.
Još jedan od običaja jeste da uoči Petrovdana najstariji ukućanin ubere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Svaki cvet nameni po jednom ukućanu, te ih pobode u zemnju na mesto gde ih niko neće dirati.
Na sam dan praznika, u ranu zoru dok još niko nije ustao, domaćin odlazi da pogleda cvetove- čiji cvet stoji pravo- biće zdrav, kome je klonuo- biće bolešljiv, a ako je nekom e uvenuo- taj će umreti.
Veruje se da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.
Nekada je narod ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
Dnevnik/Glosi