U oktobru počinje vađenja vojnih brodova sa dna Dunava

Kovačević kaže za Tanjug da ostaci nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata ciklično isplivavaju svake tri godine, a da se na nekim od tih brodova nalaze i velike količine neeksplodiranih ubojnih sredstava.



U Prahovu, gde je Dunav najuži i najbrži, Nemci su posle Drugog svetskog rata potopili celu svoju Crnomorsku flotilu koju nisu mogli da provuku kroz Đerdapsku klisuru. Operacija u kojoj je potopljeno 218 brodova poznata je kao "Dunavski vilenjak".



Kovačević dodaje da će projekat vađenja olupina trajati najmanje pet godina.



Napomenuo je da olupine brodova predstavljaju istorijski problem i da skoro 80 godina nije bilo načina da se olupine bezbedno uklone.



Podsetio je da je osmadestih godina prošlog veka rumunska strana pokušala da izvadi jednu olupinu kada je došlo do detonacije i pogibije dva ronioca, nakon čega su svi radovi na vađenju olupina prekinuti.



"Danas imamo tehniku koja nama je omogućila da u prvoj fazi projekta snimimo prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava i detektovali smo sve ono što nam je bilo neophodno da pripremimo tehničku dokumentaciju, kako bismo mogli da idemo na tender i izaberemo izvođača koji će bezbedno uraditi posao", rekao je Kovačević.



Prema njegovim rečima, međunarodni tender je u toku, a izvođač radova biće poznat u oktobru.



Naveo je da je vrednost projekta 30 miliona evra za vađenje olupina, plus dva miliona evra za nadzor nad radovima i dodao da 50 odsto ovog projekta finansira Evropska investiciona banka, dok je ostalih 50 odsto grant EU preko WWF fonda.



"Radovi će trajati po našoj proceni ne kraće od pet godina jer će se izvoditi tako što će se rezati deo po deo broda, raditi deminiranje, a kada se bezbedno deminira onda se nastavlja dalje sečenje broda. Potom će se delovi broda odlagati na obalu kako bi Zavod za zaštitu spomenika kulture mogao da izvrši arhivske preglede i odredi šta će se od arhivske građe čuvati", rekao je Kovačević Tanjugu.



Naglasio je da će, nakon tih radova, čitavo područje biti obeleženo kao ratni memorijal što je važno kako zbog odavanja pošte istoriji, tako i zbog turizma, jer će privlačiti turiste iz zapadne i severne Evrope.



Kovačević je poručio da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za vodni saobraćaj, jer će se uklanjanjem olupina obezbediti pun kapacitet plovnog puta.



"Nama će to značiti zbog obezbeđivanja punog profila plovnog puta, on je tamo danas sužen na 80 metara i u periodima ovako niskog vodostaja imamo jednosmernu plovidbu, tako da brodovi tu znaju da čekaju i do četiri do pet sati kako bi došli do Đerdapa 2, gde dodatno čekaju do dva sata", kazao je on.



Naveo je da se olupine nalaze nizvodno od Đerdapa 2 u radijusu od pet kilometara i da je identifikovan 21 brod koji utiče na bezbednost plovidbe.



Dodao je da je na toj teritoriji još jedan brod koji ne utiče na bezbednost povidbe, ali da posle 80 godina iz njega izlaze značajne količine nafte i maziva, što utiče na ekosistem.



"Njega ćemo izvaditi zbog zaštite životne sredine", poručio je pomoćnik ministra.