U NOVOSADSKOM PORODILIŠTU GODIŠNJE SE RODI 6.500 BEBA Carski rez samo kada je neophodno, spremaju se nove tehnike obezboljavanja porodilja

Načelnik Porođajnog bloka Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesor dr Đorđe Petrović kaže kako se žene plaše bola i kada bismo imali bolje obezboljavanje, možda bi bilo manje želje za carskim rezom.

- Maksimalno se trudimo da obezbolimo porođaj i za to imamo dve opcije. Jedna je intravensko davanje lekova koji smanjuju bolove, a druga je epiduralna analgezija. Radimo na tome da uvedemo i anesteziju pomoću azotnog suboksida, odnosno gasa „smejavca” – ukazuje profesor Petrović.

Kako objašnjava, prvi deo porođaja je bolnost i žene žele da preskoče taj deo, te zbog toga misle da je bolji carski rez. Dr Petrović kaže kako žene koje imaju carski rez imaju bolove nakon porođaja, a žene koje se porode vaginalno imaju bolove do rođenja deteta. Pri tome, ako je sve u redu, žene koje se porode vaginalno mogu sutradan da idu kući, dok nakon carskog reza moraju da ostanu nekoliko dana u bolnici. Ukoliko ima nekih komplikacija, žene mogu da ostanu u porodilištu i mesec dana. Čak i ako su carski rez i vaginalni porođaj normalni, bez komplikacija, dr Petrović prednost daje vaginalnom porođaju.

Ukoliko je beba postavljena karlično, danas se takav prorođaj radi carskim rezom u 90 odsto slučajeva, a svega 10 odsto se završi vaginalnim porođajem. Nekada je, dodaje dr Petrović, bilo drugačije, te je oko 85 odsto ovakvih porođaja išlo vaginalno, a svega oko 15 odsto carskim rezom.

- Procenat carskih rezova kod nas je oko 35 odsto, a u nekim zemljama je i 85 odsto. Svetska zdravstvena organizacija kaže da je optimalno da to bude opcija u 15 odsto slučajeva. Jedno vreme smo imali porast broja carskih rezova, a sada je došlo do stagnacije. Pacijentkinje su danas svesne da je vaginalni porođaj bolji, pa se za njega i odlučuju. Carski rez je nužno zlo i to je akušerska operacija koja se radi kada je iz nekog razloga ugrožen vaginalni porođaj. Apsolutna indikacija za carski rez je ako je beba postavljena popreko i ako posteljica zatvara porođajni izlaz – kategoričan je dr Petrović.

Vaginalni porođaj je bolji i za mamu i za bebu, smatra dr Petrović. Kako navodi, to je stoga što prolaskom kroz porođajni kanal beba izbacuje tečnost iz pluća i pravi prvi udah.

Smatra da smo evoluirali i stigli u vreme kada se i popravke zuba ne rade bez anestezije, pa i porođaj traži određenu dozu komfora. Naglašava da kod nas nema carskog reza po želji, iako ga mnoge žene traže, ali to ne znači i da ga i dobiju. Ističe da je carski rez ozbiljna operacija, koja nosi više komplikacija od vaginalnog porođaja. Opasnost može da predstavlja i sama anestezija, a može da dođe i do obilnog krvarenja, kao i do drugih povreda koje mogu da se dese, kao i infekcije ili naknadnih krvarenja, te nekada treba da se radi i reoperacija.

- Vaginalni porođaj je bolji i za dete, jer na dete prelaze vaginalne mikrobiote. Bitan je i uticaj na sledeći porođaj, jer carski rez ostavlja ožiljak na materici i pitanje je koliko on ostaje čvrst i koliko kasnijih trudnoća može da izdrži. Svaki sledeći carski rez povećava mogućnost komplikacija. Najnovija komplikacija je direktna posledica povećanog procenta carskih rezova, a to je patološko usađivanje posteljice. U normalnoj trudnoći posteljica se useca u matericu tako što progrize deo tkiva i povezuje se sa krvnim sudovima. Kada je tu ožiljak od carskog reza, posteljica možda ne prepozna tkivo, jer je ono drugačije, ne zaustavi se na vreme, nego nastavi da prorasta kroz matericu. Ako proraste celu debljinu materičnog zida, može da prođe i u susedne organe, te da uđe u bešiku ili creva – naglašava dr Petrović.

LJ. Petrović