U Novom Sadu se svake nedelje rađaju blizanci i trojke

Rađanje blizanaca i trojki najčešće znači uspešan kraj borbe protiv steriliteta, kroz koju mnogi parovi prolaze godinama dok ne dočekaju da dobiju decu. Upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine docent dr Đorđe Ilić kaže da je za ovako veliki broj višeplodnih trudnoća zaslužna vantelesna oplodnja (VTO), koja se u Klinici radi već 30 godina.

Na osnovu poslednjeg istraživanja, uspešnost vantelesne oplodnje na Klinici je na zavidnom nivou od 37 odsto stope kliničke trudnoće i 31 odsto stope porođaja, što prevazilazi evropski prosek koji iznosi oko 30 odsto stope trudnoće i 23 osto stope porođaja. Ističe se značajno veća stopa višeplodnih trudnoća nakon vantelesne oplodnje uz 30 odsto blizanaca i pet odsto trojki, dok je evropski prosek 17 odsto blizanaca i 0,5 odsto trojki, naveo je dr Ilić.

Razlog ovolikog broja višeplodnih trudnoća je u tome što se kod nas vraća veći broj embriona u odnosu na evropski prosek. Tako je u novosadskom porodilištu tokom prošle godine na 6.545 porođaja rođeno 177 pari blizanaca i 16 trojki.

Poslednjih godina primećuje se povećana učestalost višeplodnih trudnoća i u prvih šest meseci ove godine rođeno je 99 pari blizanaca i devet puta su rođene trojke, istakao je dr Ilić.

Višeplodna trudnoća iz postupka VTO nije obaveza i ona je uvek stvar izbora lekara i pacijenta, koji se odlučuju za vraćanje više embriona. Dr Ilić navodi da je poslednje istraživanje sprovedeno u Klinici pokazalo da je na skoro 1.400 ciklusa VTO u periodu od 2014. do 2017. godine, stopa trudnoće po ciklusu iznosila blizu 40 odsto, što prevazilazi evropski prosek.

Tajna visokog uspeha i povećanja stope trudnoće, pored konstantnog unapređenja u kliničkom i embriološkom radu, leži i u činjenici da su u proseku vraćena 2,65 embriona, odnosno da je većini žena vraćno tri embriona po postupku, a retko kojoj ženi samo jedan embrion. U tom periodu zabeležili smo stopu blizanaca od 29,51 odsto svih trudnoća iz postupka VTO, uz 5,85 odsto troplodnih tudnoća, te da je skoro svaka treća trudnoća iz postupka VTO bila višeplodna, rekao je dr Ilić.

Višeplodne trudnoće predstavljaju visokorizične trudnoće i dr Ilić ističe da one nose i brojne komplikacije i po majku, kao i po decu, a sa većim brojem plodova, raste i broj potencijalnih komplikacija.

Najbitniju komplikaciju predstavlja prevremeni porođaj, koji ponekad može da bude i ekstremno pre termina, uz rađanje dece od svega 500 grama, kada se i uz primenu najsavremenijeg tretmana očekuje neizvesna i teška prognoza, kako u smislu preživljavanja, tako i u smislu daljeg psihomotornog razvoja deteta.Ipak, većina višeplodnih trudnoća, uz adekvatan nadzor i primeru odgovarajućih mera, protekne dobro i rezultira rađanjem zdrave dece, iako učestalost trudnoća sa lošim ishodom nije zanemarljiva, ističe dr Ilić i dodaje kako se negativne posledice odražavaju ne samo na majku i decu, već i na funkcionisanje porodice i mnoge druge društvene segmente.

Od skromnih početaka pre nekoliko decenija, vantelesna oplodnja danas predstavlja najefikasnii vid tretmana steriliteta, zaslužan za rođenje više od šest miliona dece u svetu, kaže dr Ilić.

Dr Ilić naglašava da su brojne države donele strategije i preporuke za smanjenje broja višeplodnih trudnoća, te navodi primer skandinavskih zemalja, koje su to najuspešnije realizovale i gde je stopa blizanaca nakon VTO oko pet osto, uz gotovo eliminisanje troplodnih trudnoća.

Pozdravljamo činjenicu da je nakon višegodišnjih apela od prošle godine proces zamrzavanja viška embriona konačno postao deo tretmana čije troškove snosi država, kao i da su sve klinike za vantelesnu oplodnju dobile opremu za ovu delatnost, čime su se stekli uslovi da se i kod nas u budućnosti implementiraju strategije za smanjenje stope višeplodnih trudnoća, kazao je dr Ilić i napomenuo kako je jedini ispravni cilj i mera uspeha vantelesne oplodnje rađanje jednog zdravog deteta u terminu.

Ljubica Petrović