U Novom Sadu će biti postavljeno 17 „kišomera“

Ovaj prekogranični projekat sufinansirala je Evropska unija preko INTERREG-IPA CBC MAĐARSKA-SRBIJA programa, pod nazivom: „Nadzor, predviđanje i razvoj onlajn javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim oblastima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije“.

- Za sada je u planu da na maksimalno 17 lokacija postavimo padavinske stanice. One će meriti količinu, intenzitet i tip padavina. Lokacije koje ćemo pokriti su urbane zone i delove oko grada. Imaćemo stanice i na sremskoj strani, kao i na području Rumenke i Kisača. U samom gradu pokušaćemo da pokrijemo najugroženija mesta kao što su čuveni novosadski podvožnjaci, gde se uvek zadržava voda. U planu su i Liman, Klisa i Telep – kaže istraživač na projektu dr Dragan Milošević sa PMF Univerziteta u Novom Sadu, koji je govorio na temu Mreža padavinskih stanica i sistem njenog funkcionisanja.

Po njegovim rečima, padavinske stanice izuzetno su precizne: praktično, kako padne prva kap na senzore, meri se i njihova količina i intenzitet. Dobijeni podaci prosleđuju se u realnom veremenu, a na osnovu njih će se predviđati koliko će padavina biti u nerednih sat vremena na konkretnim lokacijama. Ove stanice, kako kaže, nikom neće smetati, a biće i zaštićene. Neće imati bilo kakav negativan efekat na okolinu i stanovništvo.

Menayer na projektu dr Ivana Bajšanski, docentkinja na Fakultetu tehničkih nauka UNS, ističe da se ceo projekat delom finansira sredstavima Evropske unije, a delom Pokrajinskog sekretarijata za finansije.

- Poplave u gradu ne možemo sprečiti. Usled ekstremnih padavina imamo prekomerne količine vode koju infrastrukturni sistem grada ne može da primi, pa imamo ugrožene saobaraćajnice, trotoare, zelene površine i objekte. Ono što ipak možemo jeste da formiramo sistem koji će dati upozorenje na prekomerne padavine i poplave, da bi ljudi na vreme napustili ugrožene objekte, i sklonili automobile s ugroženih soabraćajnica. Svaki od partnera na projektu ima svoj zadatak. Mi na odseku Arhitekture i urbanizma koristimo digitalne interaktivne tehnologije koje omogućavaju vizuelenu predikciju – pokazuju šta se dešava ukoliko dođe do velikih kiša u određenim delovima grada. Imamo vrlo precizne trodimenzionalne modele s preciznom topografijom terena, s precizno ucrtanim saobraćajnicama i objektima – objašnjava Ivana Bajšanski. - Uz pomoć 3D modela radimo simulacije kiše i poplava, i gledamo šta će se i gde dešavati. Na primer, neke od tih tačaka u Novom Sadu su Partizanska ulica, nasip kod Dunava, Ulica Vase Stajića, raskrsnca Futoškog puta i Bulevara oslobođenja, kao i Bulevar Evrope kod ulice Branka Bajića.

Padavinske stanice očitavaju količinu i intenzitet padavina

Kako smo čuli od Jovana Šućova, rukovodioca Sektora Kanalizacija u JKP  “Vodovod i kanalizacija - Novi Sad”, kako bi se bolje rešavale  posledice prekomernih kiša, već neko vreme postavljaju se kišomeri na teritoriji Opštine Novi Sad.

- Već sada, u Sektoru Kanalizacije imamo podatke da li je velika kiša koja padne, u okviru projektovanog sistema ili je preko njega. Prema tome određujemo šta treba da radimo i možemo da procenimo koliko smo u tome dobri. U ovom momentu imamo devet kišomera, a sa 17 novih naša teritorija biće mnogo bolje pokrivena. Imaćemo i mnogo kvalitetnije podatke gde se i šta dešava i gde se možemo stvari da poboljšamo i umanjimo posledice koje izazivaju takve padavine – kaže Šućov. - Za nas je od izuzetnog značaja da te najave padavina i mogućnosti poplave dobijamo na vreme i tako spremno reagujemo.

Rukovodilac URBAN–PREDŽ projekta dr Stevan Savić sa Prirodno-matematičkog fakuleteta Departmana za geografiju, podseća na to da se na ovom dvogodišnjem projektu radi od novembra prošle godine.

- Naš zadatak je da pratimo pojave ekstremnih padavina iznad našeg prekograničnog prostora, s fokusom na Novi Sad i Segedin. Ovakve padavine su uglavnom vezane za letenji period i prouzrokuju pojavu urbanih poplava koje karakterišu vodeni baseni na saobraćajnoj infrastrukturi - pre svega kod podvožnjaka, na raskrsnicama i bulevarima. Na osnovu monitoringa koji se obvalja želimo da kreiramo i sistem rane najave. Sistem upozoravanja 24 do 48 sati pre nepogode koje može da dovede do urbane poplave. Pored toga što će se u oba grada postaviti sistem padavinskih stanica, kolege iz Segedina uradiće prognostički model  koji će dan do dva ranije predviđati da li će biti padavina i kakvog će biti intenziteta. Ovakav sistem biće više od 90 odsto pouzdan - kaže dr Stevan Savić.

V. Crnjanski

Foto: Arhiva Dnevnika