Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Institutu za KVB pacijentima ugrađuju aparat koji dešifruje otkucaje srca

13.03.2022. 09:44 09:57
Piše:
Foto: Dnevnik (Ljubica Petrović)

Kada dolazi do naglog gubitka svesti, razlog ne mora da bude neurološke prirode, već može da se radi o poremećaju srčanog ritma. Međutim, nekada je nemoguće da se to utvrdi na osnovu EKG snimka ili tokom nošenja holtera ritma, jer do napada ne dođe u trenutku snimanja. 

Uzrok ovih tegoba mora da se otkrije, jer ljudi mogu da izgube svest u toku vožnje, dok prelaze ulicu, u stanu, da padnu i ozbiljno se povrde ili zadobiju prelom. Neretko pacijenti dolaze kod lekara sa povredama glave zadobijenim prilikom pada. U takvim slučajevima pacijentima se ugradi loop recorder ili reveal, odnosno „otkrivač” poremećaja ritma.

Načelnik Odeljenja za elektrostimulaciju Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici profesor dr Dragan Kovačević kaže kako se aparat ugrađuje brzo, jednostavan je za pacijenta i komforan, jer ni na jedan način ne remeti normalan život.

- Implementacija traje dvadesetak sekundi, do jednog minuta. Nije potrebna posebna oprema, niti se odlazi u salu. Napravi se mali žljeb na koži, paralelno sa grudnom kosti, i ubaci se aparat, koji je mali i lagan, ima svega 2,5 grama. Sve se radi u dnevnoj bolnici i pacijent istog dana ide kući, već posle pola sata. Baterija aparata traje tri godine i za to vreme aparat beleži i prati srčanu radnju i svaku promenu, koja se evidentira u računaru na Institutu, sa kojim je povezan aparat. To je udaljeno praćenje pacijenata i stanje se neprekidno snima - objašnjava profesor Kovačević.


Pacijenti kojima se ugradi ovaj „otkrivač” dobijaju i svojevrsni daljinski upravljač, gde mogu u toku napada da stisnu dugme, čime se obeleži trenutak napada i skrene se pažnja lekarima da se nešto događa. Međutim, pacijenti nekada u toku napada izgube svest, te ne stignu da pritisnu dugme, ali podaci svakako ostaju zabeleženi. Pritiskom na dugme pacijent poručuje da oseća tegobu, a snimak pokazuje da li subjektivna tegoba korelira sa EKG nalazom koji beleži aparat.

- Glavna indikacija za ugradnju ovog aparata je nerazjašnjena sinkopa, odnosno kratkotrajni gubitak svesti sa spontanim oporavkom. U pitanju je relativno česta tegoba i dijagnoza. Pošto baterija traje tri godine, to je dovoljno vremena da se otkrije dijagnoza i da se vidi da li je spor ili brz srčani ritam uzrok sinkope. Aparat ne ometa pacijenta, on normalno živi, a može i da ide i na sve dijagnostičke preglede, uključujući i magnetnu rezonancu, što je važno kako bi se isključilo neurološko poreklo bolesti - napominje dr Kovačević i dodaje kako je aparat izuzetno precizan i njegova osetljivost je oko 98 odsto.


Otklanja sumnje na epilepsiju

– Ranije su pacijenti dobijali lekove za epilepsiju zbog gubitka svesti – kaže prof. dr Dragan Kovačević. – Međitim, sada se jasno vidi uzrok koji dovodi do sinkope i tu je aparat od velikog značaja.


Ukoliko se dokaže sinkopa, pacijentu se ugrađuje pejsmejker, a ukoluko se pokažu brzi ritmovi, onda se u nekim slučajevima pacijentu ugrađuje defibrilator.

„Otkrivač” može da otkrije i pretkomorsku fibrilaciju. Kovačević objašnjava da u ovom segmentu imaju odličnu saradnju sa Klinikom za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine i upravnikom docentom dr Željkom Živanovićem, jer se tu radi o neurološkim pacijentima koji su doživeli šlog.

- Pretkomora radi jako brzo i pacijent nema tegobe, a stvara se vrtložno kretanje, koje može da napravi tromb i može da dođe do šloga. Aparat otkriva šlog nepoznatog porekla, kada se sumnja se da je zbog atrijalne fibrilacije tromb iz srca poslat u mozak. Njima se ugradi aparat koji otkriva da li je u pitanju artijalna fibrilacija i da dobiju terapiju kako bi se prevenirao novi šlog. Ispostavilo se da je to slučaj kod 30 odsto ovih pacijenata, a kod njih se atrijalna fibrilacija otkrije posle 82 dana nošenja aparata, što znači da nijedan drugi aparat ne bi otkrio fibrilaciju. Oni dobijaju antikoagulantnu terapiju, odnosno lekove za razređivanje krvi, za prevenciju šloga – kaže dr Kovačević i napominje kako je kod lečenja ovih pacijenata potreban multidisciplinarni pristup.

Aparat košta 1.500 evra i to je najniža cena ovog aparata u okruženju, ali pacijenti ne plaćaju ništa i svi troškovi idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ljubica Petrović

Piše:
Pošaljite komentar