У Институту за КВБ пацијентима уграђују апарат који дешифрује откуцаје срца

Узрок ових тегоба мора да се открије, јер људи могу да изгубе свест у току вожње, док прелазе улицу, у стану, да падну и озбиљно се поврде или задобију прелом. Неретко пацијенти долазе код лекара са повредама главе задобијеним приликом пада. У таквим случајевима пацијентима се угради лооп рецордер или ревеал, односно „откривач” поремећаја ритма.

Начелник Одељења за електростимулацију Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици професор др Драган Ковачевић каже како се апарат уграђује брзо, једноставан је за пацијента и комфоран, јер ни на један начин не ремети нормалан живот.

- Имплементација траје двадесетак секунди, до једног минута. Није потребна посебна опрема, нити се одлази у салу. Направи се мали жљеб на кожи, паралелно са грудном кости, и убаци се апарат, који је мали и лаган, има свега 2,5 грама. Све се ради у дневној болници и пацијент истог дана иде кући, већ после пола сата. Батерија апарата траје три године и за то време апарат бележи и прати срчану радњу и сваку промену, која се евидентира у рачунару на Институту, са којим је повезан апарат. То је удаљено праћење пацијената и стање се непрекидно снима - објашњава професор Ковачевић.

Пацијенти којима се угради овај „откривач” добијају и својеврсни даљински управљач, где могу у току напада да стисну дугме, чиме се обележи тренутак напада и скрене се пажња лекарима да се нешто догађа. Међутим, пацијенти некада у току напада изгубе свест, те не стигну да притисну дугме, али подаци свакако остају забележени. Притиском на дугме пацијент поручује да осећа тегобу, а снимак показује да ли субјективна тегоба корелира са ЕКГ налазом који бележи апарат.

- Главна индикација за уградњу овог апарата је неразјашњена синкопа, односно краткотрајни губитак свести са спонтаним опоравком. У питању је релативно честа тегоба и дијагноза. Пошто батерија траје три године, то је довољно времена да се открије дијагноза и да се види да ли је спор или брз срчани ритам узрок синкопе. Апарат не омета пацијента, он нормално живи, а може и да иде и на све дијагностичке прегледе, укључујући и магнетну резонанцу, што је важно како би се искључило неуролошко порекло болести - напомиње др Ковачевић и додаје како је апарат изузетно прецизан и његова осетљивост је око 98 одсто.

– Раније су пацијенти добијали лекове за епилепсију због губитка свести – каже проф. др Драган Ковачевић. – Међитим, сада се јасно види узрок који доводи до синкопе и ту је апарат од великог значаја.

Уколико се докаже синкопа, пацијенту се уграђује пејсмејкер, а уколуко се покажу брзи ритмови, онда се у неким случајевима пацијенту уграђује дефибрилатор.

„Откривач” може да открије и преткоморску фибрилацију. Ковачевић објашњава да у овом сегменту имају одличну сарадњу са Клиником за неурологију Клиничког центра Војводине и управником доцентом др Жељком Живановићем, јер се ту ради о неуролошким пацијентима који су доживели шлог.

- Преткомора ради јако брзо и пацијент нема тегобе, а ствара се вртложно кретање, које може да направи тромб и може да дође до шлога. Апарат открива шлог непознатог порекла, када се сумња се да је због атријалне фибрилације тромб из срца послат у мозак. Њима се угради апарат који открива да ли је у питању артијална фибрилација и да добију терапију како би се превенирао нови шлог. Испоставило се да је то случај код 30 одсто ових пацијената, а код њих се атријална фибрилација открије после 82 дана ношења апарата, што значи да ниједан други апарат не би открио фибрилацију. Они добијају антикоагулантну терапију, односно лекове за разређивање крви, за превенцију шлога – каже др Ковачевић и напомиње како је код лечења ових пацијената потребан мултидисциплинарни приступ.

Апарат кошта 1.500 евра и то је најнижа цена овог апарата у окружењу, али пацијенти не плаћају ништа и сви трошкови иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

Љубица Петровић