TVOJA REČ: Stefan Papić (27) - autor neobične a „Sasvim obične emisije”

Mladi Užičanin od „dvadeset i nešto godina” Stefan jelte Papić (27, otkrio nam je), od malena je sanjao da postane voditelj, a sada i živi taj san, uprkos tome što su neki „zlotvori” pokušali da ga ubede da voditelj nije novinar, i to samo dan nakon što je postao student novinarstva u Novom Sadu. Osim što kreativnost ispoljava u satiričnim emisijama, svira i u bendu „IL MONDO”, a usput i piše i komponuje pesme za svoju dušu.

- Zapravo, hteo sam da upišem glumu, ali sam razmišljao da li je to perspektivno ili ne, pa sam se odlučio za novinarstvo - priseća se Stefan kog u „Dnevniku” pamtimo sa njegove studentske prakse, kada je na neki način „predvideo” upravo ovakav svoj životni put. - A iskreno, nisam neki ljubitelj novinarstva... Radio sam i kao novinar, ali sam više za studijski posao...

 Otkud ideja za „Savim običnu emisiju”? Je l’ to pokušaj da ispuniš tu svoju glumačku stranu?

- Na naki način to upravo i  jeste to. Međutim, imam prastari snimak kako, kao baš mali, vodim sličnu emisiju ovima koje si videla na „Jutjubu”. I to planiram da iskoristim u nekoj od budućih emisija. Ceo život planiram da sedim za tim stolom i neki video da uradim. Međutim, tek ove godine sam iskristalisao na koji način hoću da dođem do ljudi.

 Je l’ ti cela ova situacija sa pandemijom i viškom slobodnog vremena pomogla u tome?

- Nije, nebitno, radio bih ovo i da je bilo i da nije bilo pandemije. Ja sam se zaposlio na radiju da bih imao dodatni priliv novca kako bih kupio opremu za sve ovo što radim. Mogao sam i ranije da snimam sebe onako kako to rade Tik-tokeri, čak i preporučuju da samo kreneš da snimaš, da nije bitan kvalitet, bićeš sve bolji i tako to, ali ja nisam hteo svašta da snimam. Ovo zvuči kao da sam neka zvezda, a uopšte nije tako...

 Ni po tvojim emisijama se ne vidi da si zvezda, opušteno...

- Ozbiljno, nisam hteo da izbacujem ništa amaterski. I hteo sam da izbegnem to da mi prva tri-četiri snimka budu najgora u životu. Evo, ova „Potera” je napravila bum, a to je četvrti snimak i mislim da mi sigurno neće biti među četiri najgora ikad, znaš.

 Definitivno neće, ali isto tako je tvoja emisija sve, samo nije obična...

- Dobro, da. To je sarkastično ime, kao i cela emisija.

 Kako biraš teme koje ćeš obraditi?

- Ne znam kako biram teme... Rešio sam da prva emisija bude u improvizovanom studiju s gostom i da prozivamo jedan aspekt društva, pa da onda idu četiri skeča, pa se opet vraćamo u studio i tako u krug. Konkretno, te emisije u studiju biram na konto onoga što mi smeta u društvu. Emisija koja je objavljena je o srpskim stanodavcima. Mene užasno izluđuju trenutne kirije, jer ljudi izdaju šupe za 250 evra, tako da ću obraditi tu temu. Što se tiče tih studijskih emisija, gledam da imaju neku poentu, da indirektno prozovem sve te ljude koji mi na neki način smetaju, a kroz sarkazam i humor. A što se tiče skečeva-parodija, ne sedim i ne tražim teme, nego svuda nalazim inspiraciju.

 Jesi li očekivao da ćeš imati toliki odziv ovako brzo? Vidim da ljudi baš lepo reaguju na društvenim mrežama...

- Tako brzo - nikako! Rekli su mi da „Jutjub” ima foru za početnike kreatore, da treba da naprave 35 video snimaka da bi ih algoritam prepoznao i preporučivao drugima. Ja sam se trudio da ne obraćam toliko pažnju na preglede, ciljao sam na tu brojku od 35 snimaka i kontao sam da će tad sve biti lakše, ali nisam hteo da trpam bilo šta na kanal, nego ono što mi se stvarno svidi.

 Misliš li da je ovo što sad radiš baš potrebno nama kao društvu, naročito u ovom trenutku?

- Daaaa, super ti je pitanje. Da! Trudim se da dosta emisija ima poentu i da tako prenosim neku poruku. Čekaj, imao sam bolji odgovor na ovo pitanje... Ali, da, mislim da sam i te kako potreban ljudima.

 Pa, ti si mesija 21. veka...

- A, nije, nego, ovo je katastrofa šta se dešava... Jer, jutjuberi se baziraju isključivo na kvantitetu, a ja to neću. Ja idem na kvalitet.

 Dobro si se osvrnuo na priču jutjubera i influensera... Kako komentarišeš ono što rade, pa i njihov uticaj na našu omladinu?

- Utiču u velikoj meri... Imamo pravo na izbor, a prvo na čemu treba poraditi je na tome da roditelji bolje vaspitaju svoju decu i da im preporučuju šta da gledaju. Mada, ovo je glupo rečeno, jer ni roditelji ne znaju šta deca treba da im gledaju... Sad ću opet da zvučim malo gordo, ali ja ću da pokušam da malo vaspitam tu decu... Ja neću da ikome budem idol... Sad sam skrenuo s teme, ali hoću još ovo da ti kažem... Ranije sam hteo da budem poznat po svaku cenu, a onda sam skontao da ne želim JA da budem poznat, nego ono što radim, da se zna za moja dela, kapiraš. To sam hteo da kažem.

 Kapiram... Ništa, onda ti samo želim da se ne daš iskvariti!

- E, neću sigurno, veruj mi. Duboko u sebi verujem da će se svi ti Jutjuberi, koji su štetni po društvo, jednog dana probuditi i da će pomisliti što im je sve to trebalo. Ubeđen sam da dosta njih već sad zna da rade glupe stvari. Kod mene neće biti takva situacija. I kad budem imao 50-60-70 godina, pogledaću svoju prvu epizodu i reći ću sebi „svaka čast”! Znači, neću se prodati. Ako se ikad i prodam, ti sačuvaj ovaj razgovor, pa me uceni! Inače, ovo je prvi intervju koji sam dao. Kad si me zvala, setio sam se da sam u „Dnevniku” uradio prvu novinarsku praksu, pa ’aj da za „Dnevnik” dam i prvi intervju.

 Lepo, zajedno ulazimo u istoriju!

- Tooooo! Joj, kako ovo zvuči kao da smo neke zvezde, majko moja!

 Nije isključeno, još smo mladi.

- Valjda sam skroman, makar malo.

Lea Radlovački