ТВОЈА РЕЧ: Стефан Папић (27) - аутор необичне а „Сасвим обичне емисије”

Млади Ужичанин од „двадесет и нешто година” Стефан јелте Папић (27, открио нам је), од малена је сањао да постане водитељ, а сада и живи тај сан, упркос томе што су неки „злотвори” покушали да га убеде да водитељ није новинар, и то само дан након што је постао студент новинарства у Новом Саду. Осим што креативност испољава у сатиричним емисијама, свира и у бенду „ИЛ МОНДО”, а успут и пише и компонује песме за своју душу.

- Заправо, хтео сам да упишем глуму, али сам размишљао да ли је то перспективно или не, па сам се одлучио за новинарство - присећа се Стефан ког у „Дневнику” памтимо са његове студентске праксе, када је на неки начин „предвидео” управо овакав свој животни пут. - А искрено, нисам неки љубитељ новинарства... Радио сам и као новинар, али сам више за студијски посао...

 Откуд идеја за „Савим обичну емисију”? Је л’ то покушај да испуниш ту своју глумачку страну?

- На наки начин то управо и  јесте то. Међутим, имам прастари снимак како, као баш мали, водим сличну емисију овима које си видела на „Јутјубу”. И то планирам да искористим у некој од будућих емисија. Цео живот планирам да седим за тим столом и неки видео да урадим. Међутим, тек ове године сам искристалисао на који начин хоћу да дођем до људи.

 Је л’ ти цела ова ситуација са пандемијом и вишком слободног времена помогла у томе?

- Није, небитно, радио бих ово и да је било и да није било пандемије. Ја сам се запослио на радију да бих имао додатни прилив новца како бих купио опрему за све ово што радим. Могао сам и раније да снимам себе онако како то раде Тик-токери, чак и препоручују да само кренеш да снимаш, да није битан квалитет, бићеш све бољи и тако то, али ја нисам хтео свашта да снимам. Ово звучи као да сам нека звезда, а уопште није тако...

 Ни по твојим емисијама се не види да си звезда, опуштено...

- Озбиљно, нисам хтео да избацујем ништа аматерски. И хтео сам да избегнем то да ми прва три-четири снимка буду најгора у животу. Ево, ова „Потера” је направила бум, а то је четврти снимак и мислим да ми сигурно неће бити међу четири најгора икад, знаш.

 Дефинитивно неће, али исто тако је твоја емисија све, само није обична...

- Добро, да. То је саркастично име, као и цела емисија.

 Како бираш теме које ћеш обрадити?

- Не знам како бирам теме... Решио сам да прва емисија буде у импровизованом студију с гостом и да прозивамо један аспект друштва, па да онда иду четири скеча, па се опет враћамо у студио и тако у круг. Конкретно, те емисије у студију бирам на конто онога што ми смета у друштву. Емисија која је објављена је о српским станодавцима. Мене ужасно излуђују тренутне кирије, јер људи издају шупе за 250 евра, тако да ћу обрадити ту тему. Што се тиче тих студијских емисија, гледам да имају неку поенту, да индиректно прозовем све те људе који ми на неки начин сметају, а кроз сарказам и хумор. А што се тиче скечева-пародија, не седим и не тражим теме, него свуда налазим инспирацију.

 Јеси ли очекивао да ћеш имати толики одзив овако брзо? Видим да људи баш лепо реагују на друштвеним мрежама...

- Тако брзо - никако! Рекли су ми да „Јутјуб” има фору за почетнике креаторе, да треба да направе 35 видео снимака да би их алгоритам препознао и препоручивао другима. Ја сам се трудио да не обраћам толико пажњу на прегледе, циљао сам на ту бројку од 35 снимака и контао сам да ће тад све бити лакше, али нисам хтео да трпам било шта на канал, него оно што ми се стварно свиди.

 Мислиш ли да је ово што сад радиш баш потребно нама као друштву, нарочито у овом тренутку?

- Даааа, супер ти је питање. Да! Трудим се да доста емисија има поенту и да тако преносим неку поруку. Чекај, имао сам бољи одговор на ово питање... Али, да, мислим да сам и те како потребан људима.

 Па, ти си месија 21. века...

- А, није, него, ово је катастрофа шта се дешава... Јер, јутјубери се базирају искључиво на квантитету, а ја то нећу. Ја идем на квалитет.

 Добро си се осврнуо на причу јутјубера и инфлуенсера... Како коментаришеш оно што раде, па и њихов утицај на нашу омладину?

- Утичу у великој мери... Имамо право на избор, а прво на чему треба порадити је на томе да родитељи боље васпитају своју децу и да им препоручују шта да гледају. Мада, ово је глупо речено, јер ни родитељи не знају шта деца треба да им гледају... Сад ћу опет да звучим мало гордо, али ја ћу да покушам да мало васпитам ту децу... Ја нећу да икоме будем идол... Сад сам скренуо с теме, али хоћу још ово да ти кажем... Раније сам хтео да будем познат по сваку цену, а онда сам сконтао да не желим ЈА да будем познат, него оно што радим, да се зна за моја дела, капираш. То сам хтео да кажем.

 Капирам... Ништа, онда ти само желим да се не даш искварити!

- Е, нећу сигурно, веруј ми. Дубоко у себи верујем да ће се сви ти Јутјубери, који су штетни по друштво, једног дана пробудити и да ће помислити што им је све то требало. Убеђен сам да доста њих већ сад зна да раде глупе ствари. Код мене неће бити таква ситуација. И кад будем имао 50-60-70 година, погледаћу своју прву епизоду и рећи ћу себи „свака част”! Значи, нећу се продати. Ако се икад и продам, ти сачувај овај разговор, па ме уцени! Иначе, ово је први интервју који сам дао. Кад си ме звала, сетио сам се да сам у „Дневнику” урадио прву новинарску праксу, па ’ај да за „Дневник” дам и први интервју.

 Лепо, заједно улазимо у историју!

- Тооооо! Јој, како ово звучи као да смо неке звезде, мајко моја!

 Није искључено, још смо млади.

- Ваљда сам скроман, макар мало.

Леа Радловачки