Tvoja reč, Sandra Popović: Edukacija je ključ do ravnoteže

Članica Upravnog odbora i jedan od osnivača Sandra Popović (26) iz Kuršumlije studira na Pravnom fakultetu u Novom Sadu jer je oduvek volela da isteruje pravdu, a sa nama je podelila ciljeve, motive i planove svog udruženja koje je mladima dostupno i na društvenim mrežama.

- Cilj je da se okupe mladi i urade korisne stvari za zajednicu, a i da im pružimo neformalno obrazovanje. Videli smo šta fali u našem formalnom obrazovanju i fokusirali smo se na tako neke stvari. Budući da nam je većina članova sa Pravnog fakulteta, organizovali smo edukacije na temu pisanje tužbe, obuka o ljudskim pravima, produbljujemo neke teme koje nismo imali priliku da detaljnije učimo na fakultetu - objašnjava Sandra.

Hoćeš da kažeš da to što si navela nemate u okviru redovnih predavanja?!

- Ne. Imamo teoriju, a praksu ne.

To bi bilo kao da studiraš novinarstvo a ne uče te da napišeš vest...

- Upravo tako. Praktičnu nastavu smo imali u trećoj godini iz nekoliko predmeta, i tu su išli samo studenti koji su se najbolje pokazali na nekim vežbama. Pritom, prakse su bile i u Sudu, ali smo samo gledali šta drugi rade i nismo imali prilike da i mi učestvujemo. To su stvari koje smo hteli da promenimo, da ljudima pružimo i neke praktične aktivnosti.

Rekla si da su članovi uglavnom sa Pravnog fakulteta, a koliko ostalima znači to što radite i vežbate?

- Na primer, na treningu za pisanje tužbi bila nam je jedna devojka sa Poljoprivrednog fakulteta i bilo je zanimljivo jer je želela da nauči nešto novo i da sutra može sama da napiše tužbu ako joj zatreba.

Vrlo optimistični planovi...

- Nikad se ne zna za šta može zatrebati. Imamo i članove sa Filozofskog fakulteta, odseka za socijalni rad, žurnalistike, pedagogije, psihologije,... Organizovali smo seminar o pravima deteta sa Pokrajinskim ombudsmanom i bilo je oko 60 prijava, a mogli smo da primimo 20. Tada je dosta bilo njih sa pedagogije i psihologije.

Znači, nismo ni svesni koliko je pravo u svim društvenim porama.

- Da, da. Preko leta smo više radili interne edukacije, slali smo članove na seminare o ljudskim pravima, tako da ćemo sad imati aktivnosti koje će se ticati edukacije maldih, koja su njihova prava, kako ih mogu zaštiti, jer definitivno nisu dovoljno upućeni u te stvari.

Koja su najvažnija prava mladih, a kojih nisu svesni?

- Jedno od prava, za koje nismo svesni da nam se ugrožava, jeste pravo na obrazovanje. Nemamo svi istu polaznu tačku kada je obrazovanje u pitanju. Mnogo mladih je napustilo školovanje zbog finansijskih problema. Pravo na zapošljavanje je još jedno ugroženo pravo. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru je problematična jer imamo dosta diplomaca koji izlaze sa fakulteta a ne mogu da se zaposle. Još jedno pravo koje je ugroženo, a takođe toga nismo dovoljno svesni, jeste pravo na zdravstvenu zaštitu. Prema našem zakonu, mladi se vode od 15 do 30 godina, a mi sa 26 gubimo pravo na zdravstvenu zaštitu.

Znači, ova omladinska strana, koja je najpre namenjena mladima od 15 do 30 godina, u skladu je sa zakonom. To je dobro znati... Nego, šta je tebe navelo da se baviš pravom?

- Uvek sam isterivala pravdu i želela da budem na njenoj strani. To je bio motiv da upišem Pravni fakultet. Pored nekih teorisjkih znanja koje sam stekla, aktivizam i bavljenje stvarima kroz udruženje, dodatno mi je produbilo znanja u praktičnom smislu, tako da, iskristalisalo se da želim da se bavim ljudskim pravima, njihovom zaštitom i da pomažem ljudima da shvate koja su njihova prava, kako ih zaštiti i u kom se segmentu života ona ruše. Ne znaju ni koji sve mehanizmi zaštite postoje.

Koliko smo, s druge strane, mi ti koji ugrožavamo nečija prava?

- Dosta ugrožavamo tuđa prava, naročito nacionalnih manjina i kroz diskriminaciju. Svi smo u nekom trenutku bili diskriminisani i diskriminisali smo nekoga, tako da je svest o tom problemu na veoma niskom nivou.

Koliko smo daleko, ili blizu, do toga da se stvori neka ravnoteža, odnosno atmosfera u kojoj se poštuju ljudska prava?

- Mislim da je edukacija ključ toga da se napravi ravnoteža, da se poštuju ljudska prava. Koliko smo daleko... Zavisi. Imamo ljude koji su svesni svojih i tuđih prava, koji ih sve poštuju, a postoje i ljudi koje treba edukovati o svemu tome.

Koliko su mladi spremni da se posvete toj tematici?

- Generalno vlada mišljenje da su mladi nezainteresovani, da su lenji, da ih ne zanima, ali nije tako. Do mladih treba dopreti, naći nešto što ih zanima, njihovu sferu interesovanja im približiti na način na koji oni mogu to da shvate, da se uključe i uvide da su ključ promene i da su bitni u celom tom lancu. Imamo članove sa Tehnološkog fakulteta koji nikad nisu mislili da će se baviti ljudskim pravima, pa su kroz naše edukacije osetili potrebu da se i oni uključe u celu priču.

Verujem da je i loše lično iskustvo veliki razlog da se neko zaintersuje za sve to.

- Ima i toga, ali danas dosta utiču i društvene mreže, to što tamo vidimo. Verovatno u nama proradi to nešto kada se vidi da neko nekoga maltretira i slično.

Imate li neke planove za naredni period?

- Od jeseni planiramo trening za trenere za borbu protiv diskriminacije. Odnosno, želimo da edukujemo mlade da budu treneri koji će druge obučavati šta je diskriminacija i kako se boriti protiv nje. U drugoj polovini oktobra ćemo imati Dan otvorenih vrata gde će nam se ljudi prijaviti, nakon čega će biti proces selekcije. Srađaujemo sa Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata i oni nam izdaju salu u kojoj će se sve to održati. Ima nas i na Fejsbuku (UMNI Novi Sad) i Instagramu (UMNI.NS) i tu mogu da se detaljnije informišu o svemu.

L. Radlovački