Tvoja reč, Miloš Dunjić (30): Male su razlike među ljudima

Upravo je to ono što je Miloša Dunjića (30) iz Čačka privuklo da se bavi turizmom. Šarajući po oblasti turizmologije, shvatio je da mu rad sa ljudima kroz turističke ture najviše odgovara, da je harizma najvažnija, a da je učenje stranih jezika najveća investicija. Uvek spreman za put i akciju, Miloš se raspoloženo uputio i ka „Dnevniku” ni ne sluteći da će završiti na „krovu” i da neće reći ni upola od onog što bi moglo da mu padne na pamet. Trenutno je zaposlen u Turističkoj organizaciji Novog Sada (TONS), a do toga je došao spontano i bez ikakvih planova.

Kad se završilo bezbrižno vreme studiranja, razmišljao sam šta bih mogao da radim, krenuo sam da šaljem radne biografije, aplicirao sam za razne poslove, u školama, u druge gradove, bilo mi je bitno samo da krene - i tako je i krenulo, priseća se naš sagovornik.

Sticajem okolnosti, dodaje, je naleteo na drugaricu Jovanu koja mu je rekla da konkuriše za državni ispit za vodiča, a on nije o tome uopšte razmišljao, nije imao plan da se time bavi.

Onda sam se prijavio i prvo sam se zaposlio u jednoj turističkoj agenciji nakon što sam dobio licencu za vodiča. Posle toga, isto bez ikakvog plana, prijavljujem se na konkurs za pripravnika u Turističkoj organizaciji Novog Sada (TONS). I tako je krenulo... Nikad me nije privlačila rutina, želeo sam da prođem dosta stvari u turizmu, da vidim gde se pronalazim. Posle toga sam radio opet u agenciji, pa sam se vratio u TONS, kaže Miloš.

I, u čemu si se pronašao?

Privlačio me je rad s ljudima, a u poslu turističkog vodiča počinješ sa vođenjem ljudi u Grčku na letovanja. To nije toliko kreativan posao, ali sam se vezao za Grčku. Čak sam konkurisao i za posao na recepciji u jednom hotelu na Kopaoniku. I to je bilo lepo iskustvo. Ali, najviše sam se pronašao u ulozi turističkog vodiča. Nekako, interesantno je raditi sa turistima. Njima se sviđa život ovde.

Odakle su ti ljudi?

Većini se sviđa, nebitno odakle su. Oni nas vide kao opuštene, druželjubive i gostoljubive. Oni to više cene nego mi. Mi smo skloni da dosta kritikujemo život ovde, ali ne i turisti. Najviše ovde cene ljude.

Znači, stvar je do našeg mentaliteta, ne njihovog... Koliko god da se udaljavamo jedni od drugih, još uvek smo, u odnosu na strance, sačuvali društveni život.

Njima je samo bitno da smo prirodni. AKo je vodič prirodan, oni to prepoznaju, osete i cene kad se s njima ponašaš kao sa svojim prijateljima. Harizma presudi u odnosu na znanje. U početku sam se i držao te svoje harizme i opuštenosti. A upravo to što smo mi ovde opušteniji, jasno mi je zašto su najveći avanturisti iz drugih zemalja gde je najveći pritisak, iz zapadne Evrope. S detetom od pest meseci na biciklu obiđu Evropu, žele da osete pravi život. Očigledno da toga tamo nema. Mi ne treba da bežimo od toga kakvi smo, a što je privlačno strancima.

Od svih tura koje si do sada vodio, koja ti je ostavila najveći utisak?

Uvek sam preferirao Srbiju. Nikad se nisam gurao da vodim inostranstvo. Zavoleo sam Grčku jer imamo sličan mentalitet. Jedno vreme sam tamo radio sa našim turistima, bio sam im na uslizi sve vreme, organizovao sam im izlete, vodio ih kod lekara, sve što im je trebalo tokom 24 časa. Odmah sam se osetio kao da tamo živim. Tako da, Grčka mi je posebno draga. I volim muziku. Mene je bavljenje folklorom u detinjstvu i okrenulo ovoj profesiji. Od malih nogu sam dosta putovao. Najlepši deo tih putovanja je bilo to što smo spavali u porodicama. Vršnjaci su nas ugošćavali i mi smo tako najbolje i upoznali njihov život, kulturu, običaje. Ovo je posao na kom se konstantno usavršavamo... Pitaju nas turisti kako mi ne dosadi da vodim istu turu deseti put. Misle da sve pričam po inerciji. Nijedna tura mi nije ista, uvek nešto novo ubacim, na bolji način interpretiram.

A i svaka ekipa te na drugačiji način vuče... Ili koči...

Jeste. U stvari, najpre se treba prilagoditi grupi, jer s nekim amožeš biti opušteniji, a s drugima ne. To je meni hobi. Konstantno se čita, ne postoji literatura za savršeno turističko vođenje. Prednost je kad je čovek svestran. Inače, vodič je kao ambasador svoje zemlje, naroda i kulture. To je i najbitnija satisfakcija.

Karakteristika tvog posla je da si uvek na usluzi drugima, da sve prilagodiš tuđim potrebama i slično. Koliko imaš vremena i prosotra da se sebi prilagodiš i da sebi napraviš da ti bude zabavno?

Zavisi od angažmana. Vreme sa turistima je njihovo vreme. Naći neki balans... Nemam neku pravu preporuku. Nismo svi isti. Nekima je nešto opušteno, drugima je naporno.

Misliš da će tebi nešto postati naporno? Ipak ne ideš mlađi...

Generalno, pronalazim izazov da upoznajem ljude i često kad imamo vremena bude kao da sam s tim ljudima na turi, osetim se kao turista. Još uvek mi ništa ne predstavlja napore.

Šta je ono najvažnije što si naučio o životu i ljudima kroz svoj posao?

Mnogo sam stranaca upoznao i shvatio sam da smo svi isti. To su male razlike... Što više upoznajem, shvatam da smo ljudska bića koja imaju slične porive, slično reagujemo, imamo slične emocije, potrebe,... Male su razlike među ljudima. Nekad je dobro izbrojati do deset, nekad i do pet. Turistički vodič je osoba koja dobija odličan trening za tako nešto. Reakcije su stvar afekta i nekad budem besan na turistu, pa brojim u sebi. Neka moja priča je da su svi ljudi u biti dobri i da je ona tu ili će isplivati u nekom trenutku.

Koliko ti sam imaš poriv da u slobodno vreme organizuješ sebi putovanje?

Jednom do dvaput godišnje praktikujem tako nešto. Volim samostalno da odem i da lutam, tako dobijem inspiraciju. Nije mi neka draž da me vodi neki kolega.

Imaš li uvek spreman kofer za put?

Imam ranac. Tu su uglavnom lekovi za turiste, neke maramice, grickalice, skripte za mene... Uvek sam spreman.

Lea Radlovački