TVOJA REČ: JOVAN STRANIĆ (19),  DRŽAVNI REKORDER U BACANJU KLADIVA U atletici za svakoga ima po nešto

Lični rekord, koji je nadmašio sve dosad nenadmašive, postigao je bacanjem šest kilogama teškog kladiva do 78,53 metra, a zajedno sa trenerom Vladimirom Kevom iz Brežica (Slovenija), zacrtao je novi cilj – medalja na Evropskom prvenstvu za seniore 2025. godine.

Jovan, inače, studira za trenera u Beogradu, budući da su mu dugoročni planovi da, po završetku profesionalne karijere, drži deci treninge iz svih bacačkih disciplina.

– Počeo sam prvo sa kuglom i diskom, ali sam se na kraju opredelio za kladivo – priča Jovan, koji trenira atletiku šest-sedam godina. – Jednostavno se najlepše osećam u toj disciplini, ona me ispunjava. Počeo sam da treniram prvo rekreativno, jer nisam hteo da se takmičim, nisam imao to u sebi.

Koliko je naporno baviti se tom disciplinom?

– S obzirom na to da je moj trener iz Slovenije, moram često da idem tamo na pripreme, a i inače mnogo treniram. U principu, sve je potrebno: brzina, snaga, eksplozivnost i dosta je fizički teško, pogotovo što sam u Srbiji sam, pa je drugačije.

Kakva je konkurencija kod nas? Ima li je uopšte?

– Kod nas i nije neka konkurencija. Recimo, ja držim sve državne rekorde, od pionirskog do seniorskog, a to samo govori koliko kod nas nije razvijena ta disciplina, da neki junior obori seniorski državni. Kod nas svako, uz malo treninga, može da uzme medalju.

Koliko je to onda demotivišuće? Šta te tera da napreduješ?

– Da, nema motivacije... Mene je u Srbiji guralo to što sam hteo svakog dana da bacim sve više i više i otkako sam prešao u Sloveniju treniram sa dečkom koji je moje godište i tu smo sa rezultatima i onda je, kad imam sparing partnera, mnogo zanimljivije da se takmičimo i treniramo zajedno. Dok u Srbiji nema konkurencije i izazova, pa nema ni motivacije da trenirate i budete što bolji.

Šta misliš, zašto je tako?

– Nemamo stručne trenere za tu disciplinu. Za kuglu i koplje još i ima, ali za kladivo i disk su potrebni obučeniji treneri kako bi nam preneli znanje, jer dosta su tehnički teške discipline da se nauče.

Da li je jedan od razloga to što ova disciplina nije toliko popularizovana, manje se priča o njoj?

– Nikad nije ni bila. Rezultati koji su se davno bacali su ništa na svetskom nivou. Sad su počeli da čuju za ovu disciplinu jer sam ja ove godine bacio drugi najbolji rezultat na svetu i onda se malo pročulo i ljude je počelo da zanima kladivo. Ali nikad nismo imali neke rezultate o kojima je moglo da se priča. Mada, ni atletika se nikad nije toliko gurala u medije koliko fudbal, košarka, odbojka i ostali ekipni sportovi. U pojedinačnim sportovima baš moraš da budeš najbolji da bi se čulo za tebe.

Pošto si ti sad najbolji, koliko se čuje za tebe?

– Kad ljudi kažu atletika, odmah se pomisli na Ivanu Vuletu (Španović) za skok udalj i Angelinu Topić za skok uvis. To su neke discipline za koje svi znaju, a za kladivo dosta ljudi ni ne zna šta je. Imali smo projekat da pokazujemo deci kako bismo ih privukli na atletiku i kako bi se oprobali u kladivu. Nadam da će se u narednih nekoliko godina, ako uspem kladivo da bacim dobro, više čuti za moju disciplinu, kako bi ljudi bili upućeni.

Kako izgleda tvoj trening kada si ovde?

– Sastoji se iz dva dela. Pre podne radim tehniku bacanja, a posle podne je teretana, skokovi, trčanje.

Šta sve moraš da žrtvuješ ili koriguješ da bi bio što bolji?

– U principu, sve. Bitna je pravilna ishrana, koja je jedna od najbitnijih stvari, i pravilno spavanje. Nema izlazaka, mora se legati ranije, jer ipak treba izdržati dva treninga dnevno, pogotovo kad ste bacač, jer su nenormalne kilaže u teretani, previše bacanja svaki dan i to treba izgurati.

Šta bi poručio mladima koji se još uvek pronalaze – zašto da daju šansu kladivu?

- Kad treniram, ima dosta dece koja kad vide kako bacam kladivo, njima se to jako svidi i probali bi. Mislim da je najbitnije da probaju, sviđalo im se nešto ili ne, jer možda se pronađu kao i ja. Dao bih uvek atletici šansu jer za svakog ima po nešto.

Šta je najpotrebnije da bi se postigao željeni rezultat?

- Najviše tehnika koja podrazumeva da se na treningu dosta razmišlja o tome šta radite, jer u kladivu nemate prirodne pokrete nogu kao u skakanju uvis. To su sve nepravilni pokretni i dosta se treba prilagođavati tome i što više vežbati da bi se usavršio pokret.

        Lea Radlovački