TVOJA REČ Iva Jeremić (21): Vilivino srce u magičnom nakitu
„Umetnost je nešto od čega ne mogu da pobegnem i mora da bude deo mene, ne treba tome da se opirem”, važna je poruka jedne mlade umetnice i vilenjakinje iz Smedereva - Ive Jeremić, koja je nedavno počela da pravi unikatan „vilenjački” nakit, odnosno krune i minđuše, ali i od skora i ogrlice.
Iako je svesna da umetnost nije kod nas toliko sigurna, rešila je da je uskladi sa svojim budućim zvanjem lekara, s obzirom na to da studira medicinu na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, ali kao civilni student, ne kao kadet. Tim pre je njen hobi neobičan, naročito ako joj poverujemo na reč da na fakultet ide sa sve vilenjačkim minđušama... A verujemo joj!
Ljubav i potreba za kreativnošću nastala je još u osnovnoj školi, kada je bila i najizraženija, da bi tokom srednje sve stagniralo i dočekalo pravi trenutak da se u najmagičnijem obliku vrati u Ivin život, što možete videti na njenom Instagram profilu „Vilivas Heart”.
- Skoro sam shvatila da mi sve to fali - priznaje mlada umetnica i buduća lekarka. - Medicina će uvek biti moj izbor, ali i umetnost mora da se uskladi jer je deo mene i uvek će tako biti. Pre pola godine sam listala Instagram i Pinterest i tamo sam pronašla gomilu ljudi koji prave krune, minđuše, ogrlice, sve što je vilenjački i ima magične motive. Pronašla sam jednu devojku, kontaktirala sam je, naručila jedne minđuše, imam ih i dalje, super su, ali su mi i tada bile male. Prstima sam ih savijala, teglila, menjala dok ih nisam namestila... Onda sam rešila da sama sve to probam, pa sam naručila žice, perlice, našla neka klešta i počela da pravim. Sada, kad imam više slobodnog vremena, počela sam opet sve to da pravim i onda mi je mama rekla da otvorim Instagram nalog i da ljudi bar vide moj rad jer je interesantno. Nisam bila sigurna koliko to njih može da zanima, ali sam oduševljena, brzo se sve razvilo. Mnogi me kontaktiraju, sve sam prodala što sam napravila, čak i ono što sam mislila da ostavim za sebe. U početku sam radila i porudžbine, ali sam prestala s tim jer nisam imala vremena i nerviralo me je na neki način. Sve su to bili slični modeli, pa nisam stizala da uradim nešto novo, što mi je poenta, da uvek smišljam neke nove modele. To mi je hobi, želim tome da se posvetim, a najviše uživam kad radim onako kako sam zamislila. Nisam mislila da se komercijalizujem i da štancam iste modele. Evo, sad sam napravila nov, pa ubacujem polako i poludrago kamenje...
Koje materijale koristiš i koliko je teško nabaviti ih, naročito sad kad počinješ da kombinuješ i poludrago kamenje?
- Kod nas je to malo zeznuto, kad tako moram da kažem. Ima nekoliko onlajn prodavnica repromaterijala i samo jedna ima sve te žice određenih debljina koje meni trebaju, i to samo bakarnu i posrebrenu, što mi deluje kao najbolji izbor. Problem je što, kad poručim, moram da čekam dve nedelje da mi stigne, što je cimanje. A perlice, naročito te u obliku suze koje idu u krune, teško se nalaze, naročito određene boje, pa imaju samo jednu nijansu, jedan komad, budu manje ili veće, pa uvek moram nešto novo da tražim, ali se snađem.
Ono što je baš specifično i karakteristično za nakit koji praviš, iako može da se nosi svaki dan, njegova osnova je, da tako kažem - vilenjačka. Otkud baš ta priča? Jesi li neko ko je odrastao uz „Gospodare prstenova” i epsku fantastiku uopšte, pa otud ljubav prema tome ili je u pitanju isključivo tvoj senzibilitet zelenooke plavuše?
- U principu, sanjar sam po prirodi i sve što je neobično meni se dopada. Volim sve što je unikatno, što ljudi možda na prvi mah ne bi poneli, ja bih to probala. Štaviše, tek sam sad ušla u taj svet epske fantastike i počela sam da čitam knjige, tako da samo mi se dopalo kad sam negde videla.
Dobro, ali možemo pronaći i neku skrivenu povezanost, budući da si budući lekar, a vilenjaci duuuugoooo žive... Možda u tome leži neka magija.
- Da, da, da... O tome nisam razmišljala! Moguće, sve je povezano.
Šta te inspiriše da praviš i eksperimentišeš, smišljaš nove modele?
- Šta znam... Uglavnom uzmem žicu, stavim je na svoje uši i kako mi u tom trenutku sine ideja, tako je i prelamam. U početku sam skicirala, ali mi se krajnji rezultat mnogo razlikuje od te početne skice i onda sam prestala da crtam, već samo krenem da radim i na kraju vidim gde me odvede. Naročito kada su krune u pitanju, mnogo mi je teško da napravim dve iste. Krenem da savijam i kad krenem s tanjim žicama da pravim, kako me ruka vodi u tom trenutku, tako i napravim. Samo mi je bitno koje će boje preovladavati.
Kad radiš setove, tu su kruna i dve minđuše?
- Da, mada može i odvojeno da se kupi, ali kad pravim volim da to bude ceo set.
Praviš i ogrlice i...
- Polako krećem sa ogrlicama, videćeš kako sam zamislila da izgledaju i dopadaju mi se, neobične su, uklapaju se uz setove, sve je vilinski rad. Planiram da pravim i prstenje, ali sam primetila da ih mnogo njih već pravi, pa moram da smislim kako da začinim malo. Prvo sam rešila da uz setove napravim narukvice za gornji deo ruke, pa ću i to početi da uklapam.
Imaš li neke planove za dalje, naročito sad kad ti je razvijen i Instagram profil?
- Nemam, nisam ni ovo očekivala da će se ovako brzo razviti. Sve radim spontano, pa videćemo. Za sada želim da najbolje radim setove i minđuše, da se izveštim u tome, a sve ostalo će biti usput, zavisi kako se odvija.
Otkud naziv Instagrama?
- Nisam znala kako da nazovem stranicu i tata je došao na ideju da spojim svoje ime Iva i vile, vilenjaci, pa je tako nastala Viliva.
Lea Radlovački