Tvoja reč - Aleksandar Radetić, snimatelj i fotograf: Kreativnost može biti pogrešno shvaćena

Iako u toj branši danas oprema nije ograničenje, ipak je lepo imati sve što je potrebno za kvalitetan i lak rad, smatra snimatelj Novosadske televizije Aleksandar Radetić (25). Kako pojašnjava, ako se ne vide greške, i finalni proizvod je dobar, onda ništa drugo nije bitno, ni kako je snimljeno, niti montirano, naročito što se danas sve češće telefonom mogu napraviti bolje fotografije i video snimci nego profesionalnom kamerom.

Aleksandar se najpre upoznao s fotografijom, i to tokom srednje škole kad su telefoni počeli da bivaju dovoljno dobri u te svrhe, dok je kameru sreo tokom završne godine Visoke tehničke škole. Premda ne planira da se zadržava u novinarstvu, voleo bi da se oproba u snimanju dokumentaraca jer je to kreativna, promišljna i edukativna forma.

- Pre više škole nisam ni imao predstavu da mogu da se bavim snimanjem, nisam to video kao buduće zaposlenje iako sam uvek voleo da fotkam. Recimo, odem na ekskurziju i napravim 300 fotki, prozovu me „turiste fotograf”.

Jel’ se sećaš neke fotografije koja ti je posebno draga a koja je iz perioda pre upoznavanja sa teroijom fotografije?

- Negde tokom srednje škole, kad su telefoni malo napredovali, počeo sam da eksperimentišem, promene fokusa, kadriranje i tako to. Jedna od takvih slika je drvo sa snegom kroz stari drveni prozor, krošnja koja umesto lišća ima sneg. Nju sam, nekako, zapamtio...

Sad radiš kao snimatelj na Novosadskoj televiziji. Kako ti se čini rad u novinarstvu u odnosu na ono što privatno snimaš i fotkaš?

- Na televiziji samo snimam, a privatno radim sve i bolje je plaćeno. Samo snimanje mi je već i dosadilo. Budem presrećan kad me pošalju na neku kobasicijadu ili na bilo šta što nije statično. Volim da snimam sve pokrivalice iz ruke, ali ostali više vole da bude samo sa stativa. Neki su sad naučili da može da bude lepo i kad je iz ruke, da ne mora sve da bude kruto...

Hoćeš da kažeš da doživljavaš sudar stare i škole i novih ideja?

- Stara škola postoji otkako je nastala kamera i od tada se nije mnogo promenio stil snimanja na televiziji. A naše kamere, iako su stare 15 godina, omogućavaju snimanje iz ruke, igranje sa autofokusom jer imaju stabilizaciju. Možda, čak, tako bude i lepše jer uspem da uhvatim neki trenutak koji bi mi inače prošao.

I, šta bi rekao da je najvažnije u 21. veku razumeti i ispoštovati sad kad tehnologije napreduju, a svi traže nešto instant, da bude atraktivno? Da li je u redu dozvoliti sebi da budeš kreativan, da vodiš računa o detaljima i slično?

- To je sukob različitih razmišljanja u današnje vreme i sve zavisi od terena na kom se nađeš. Ako gradonačelnik posećuje nekoga, ili je u pitanju neki seminar, dodela nagrada, onda nema kreative, važno je da uhvatiš ceo prostor, ko su učesnici, poneki detalj nagrade ili tako nešto, a ako ideš na neki teren koji je van tih okvira, onda možeš da se igraš.

U tom smislu, kakva je budućnost televizije?

- Desila se tranzicija sa televizije na internet, tako da, što se tiče njenog opstanka, ne znam šta bih rekao... A mislim da od ovoga ne može kraća forma da bude, čak i da se svede na prezentovanje vesti na svakih sat vremena, kao na radiju, šta onda, ništa nisi video... Ne znam da li ljudi imaju vremena da sede ispred TV-a i da gledaju... Neke generacije da, neke ne, neki stilovi života to omogućavaju, neki ne, ali ja se ne sećam da sam ikad seo i odgledao cele vesti baš zato što sam to želeo. Mislim da ne sluti na dobro, ali mislim da nikad ni neće nestati. Samo je pitanje na koju će stranu otići.

Šta je ono što te još drži u novinarstvu?

- Plata. Recimo, sa jednim kolegom radim svadbe, pa smo obojica hteli da batalimo novinarstvo i krenemo ovo naše privatno, međutim zbog korone nismo mogli ništa. Mada, prošla godina nije bila toliko loša, uspeo sam da se izvučem...

A što se tiče snimanja i fotografisanja svadbi, kako to izgleda?

- Lakše je, mada ne volim ni tu muziku, ni toliko alkohola, niti što provodim ceo dan na takvom događaju, ali i to sve radim zbog para. Možda najviše volim da radim komercijalne reklame, odnosno kraće videe.

Zašto baš to?

- Kod svadbe, ako deluje lepo, dobro si uradio posao. Ali ako previše odeš u neku kreativu, može da nastane problem ukoliko ne budeš shvaćen. A za reklame dogovaraš na čemu je akcenat, kako treba da ide reklama, možeš da objasniš ljudima šta si hteo njome da postigneš. I ljudi kojima trebaju takvi snimci otvorenijeg su uma...

Šta ti privatno najviše prija da snimaš i fotkaš?

- Volim da fotkam ulice, prijatelje, bilo šta... Evo, već treći auto prodajem, a nikako da se nakanim da napravim promo video za to, a može da bude baš lepa priča...

Budući da si okružen koleginicama, novinarkama, drugaricama, devojkama... koliko se poslovni tereni ili druženja završe sa njihovim poziranjem?

- Nisam mnogo fotkao ljude, iako volim. Nikad nije bilo „zloupotrebe”, uglavnom se ponudim jer želim da ih fotkam.

L. Radlovački