TVOJA REČ Nedeljka Borojević (26): Najveći izazov je predstaviti omladinski rad

Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) umnogome je doprinela tome, a svojim radom iz dana u dan pokušavaju da svest o važnosti postojanja omladinskih radnika/ca dovedu na zadovoljavajući nivo. O svemu tome ovog petka razgovaramo sa programskom koordinatorkom za odnose sa javnošću u NAPOR-u ali i jednom od osnivača Udruženja „Hoću u pozorište” Nedeljkom Borojević (29). Iako je diplomirala novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odlučila je da napusti svet medija, razočarana svim što ju je u njemu zateklo, te se okrenula mladima i kulturi.

Šta je ono što te je opredelilo da pređeš u drugačiju priču u odnosu na ono šta si studirala?

- Pre svega, situacija u medijima kojom nisam bila zadovoljna. To nije bilo nešto kako sam zamislila i kako su nas učili na fakultetu da treba da bude, objektivno, profesionalni i tako dalje... Dešavale su se neke stvari koje mi jednostavno nisu prijale. Shvatila sam da ja to ne mogu više da radim. Pronašla sam se u omladinskom radu i završila sam kurs za omladinsku liderku i sad sam nekako potpuno u tome.

Koji su izazovi s kojima se suočavaš kao omladinska liderka?

- U suštini, ne radim direktno s mladima kroz NAPOR, jer to rade naše organizacije članice. Ali, izazovi su različiti, od komunikacije sa institucijama, sa samim organizacijama što je nekako i suština cele priče. Zapravo, najveći izazov je kako prezentovati suštinu omladinskog rada, odnosno zašto je bitno da ga imamo u Srbiji. Imam utisak da ljudi van Srbije više prepoznaju šta mi radimo nego oni koji žive ovde... Bude mi malo poražavajuće, ali mislim da smo na dobrom putu. Zato je bitno da imamo kvalitetne programe omladinskog rada koji ispunjavaju standarde, da učimo mlade praktičnim veštinama, da kritički promišljaju i slično. Ta srž omladinskog rada, zašto je on bitan, to mi je ključni izazov.

Kakva su dosadašnja iskustva?

- Kroz programe organizacija članica prođe dosta mladih i svesni su svih benefita, ali za nas je ključno što je omladinski rad zvanično prepoznat kao zanimanje 2019. godine, što je proces koji je trajao skoro deset godina. To nam je ogroman uspeh jer nam i otvara prostor za sve dalje što planiramo da radimo, kao što je institucionalizacija omladinskog rada, građenje održivog sistema kad pričamo o programima za mlade. Bez svega toga ne možemo dalje...

Nedavno ste organizovali okrugli sto „Omladinski rad u medijima” - koji su zaključci? Da li postoji nešto što ti je iz svega bilo ohrabrujuće i optimistično?

- Moram da istaknem da mi je bilo sjajno kad smo razgovarali sa starijim i mlađim kolegama i to koliko se percepcija o medijima razlikuje. Starijima su mediji televizija, štampa, radio i to je to, dok su mlađima društvene mreže i internet. Suština je da su mladi na internetu i to je ključno kad pričamo o sadržajima za mlade u medijima. Ohrabrujuće je to što imamo ljude koji su influenseri, razumeju nove trendove, a s druge strane razumeju i omladinski rad. Mislim da ulaganjem u takve ljude možemo da dođemo do šireg broja mladih koji će kasnije shvatiti šta je benefit volontiranja u najopštijem smislu.

U tom kontekstu, šta je ono što je najvažnije preneti mladima? Koji su njihovi najčešći problemi sa kojima se suočavaju? Treba li, na kraju krajeva, napraviti i neku širu ciljnu grupu?

- U suštini, problemi mladih su najrazličitiji. Ono što je ključno jeste da mladima objasnimo da, bez obzira na to kakav problem imaju, imaju i podršku. Često roditelji nisu u mogućnosti da im je pruže iz hiljadu stvari ili nisu ni svesni da problem postoji, pa u tom konekstu je važno raditi i ne samo sa roditeljima, već i sa predstavnicima različitih institucija, nastavnicima u školama, sa ljudima iz centara za socijalni rad... kako bi znali da preusmere mlade ka organizacijama koje sprovode omladinski rad, omladinskim radnicima koji će im u svakom trenutku pružiti podršku.

Verujem da ćete u tom smislu imati aktivnosti i u narednom periodu...

- Mi konstantno radimo na tome, sad smo otvorili novo polje, a to je saradnja sa predsatvnicima institucija kulture, naročito kad pričamo o približavanju kulturnih sadržaja mladima. Sad imamo u planu da obučavamo sve njih, da im predsatvimo neke metode koje koristimo u radu sa mladima, kako bismo im približili način razmišljanja omladine. Imamo u planu i obuku nastavnika u školama, jer treba da raširimo grupu koja treba da razume omladinski rad, a nastavnici najviše rade sa decom i mladima. Takođe, organizovali smo obuke za novopostavljene gradonačelnike u Srbiji kako bi omladinska politika i omladinski rad bili prepoznati u lokalnim zajednicama, a sad treba da držimo tu obuku i za funkcionere. Takođe, trenutno radimo i na izradi strategije za razvoj ruralnog omladinskog rada.

Lea Radlovački

Udruženje „Hoću u pozorište” nastalo je iz želje mladih pojedinaca koji nisu mogli da odluče koju predstavu da pogledaju. Stoga su pokrenuli portal na kom se nalaze „laičke kritike” predstava, a prošle godine su u okviru projekta realizovali radionice sa mladima i snimili pet podkasta o raznim pozorišnim temama.

- Jako mi smeta kad kažu da mladi ne idu u pozorište i kad ih generalno kritikuju - kaže Nedeljka. - Mislim da oni sami po sebi nisu „krivi” zato što nešto rade ili ne rade, jer treba neko da ih usmeri. S druge strane, ni pozorišta u svom programskom repertoaru nisu okrenuta ka mladima.