TROPSKA VRELINA NIJE SAMO SERIJA; Lekari savetuju: Mrak, voda i malo kretanja
Naučnici su potvrdili da je naša zemlja iz kontinentalne prešla u suptropsku klimu, a njene posledice ovih dana osećamo na sopstvenoj koži.
Posle dugotrajnih kiša, krenula je velika vrućina, a isparavanje vodom natopljene zemlje podseća nas na scene iz Indonezije. Samo, kažu doktori, zbog naše visine i većeg opterećenja srca, ove vreline nimalo nam ne pogoduju.
Ko je najviše ugrožen?
Kako kaže kardiolog dr Tanja Radosavljević, srčanim i drugim hroničnim bolesnicima nimalo ne pogoduju nagle promene vremena, a naročito ne velike vrućine.
- Hronični srčani bolesnici imaju velike probleme prilikom promene vremena, i potrebno je pažljivo da prate pritisak, usklađujući terapiju s trenutnom situacijom. To je i standardna preporuka. Boravak u zamračenoj prostoriji, laka odeća svetlih boja i malo kretanja u najtoplije doba dana, smanjuju rizik od komplikacija.
Ni mladi nisu pošteđeni rizika, naročito ako duže vremena borave na plažama ili bazenima. Blizina vode osvežava pa je utisak da je temperatura vazduha niža. Zato mnogi mladi uskaču u bazene ili utrčavaju u vodu, ne vodeći računa o zdravlju. Nagla promena temperature može da bude fatalna. Zato se pre ulaska poprskajte vodom po grudima ili se malo zapljusnite pod tušem.
Ako vam, pak, zdravlje i godine ne dopuštaju promenu terapije, izbor je da između 10 i 16 časova ne izlazite iz kuće.
- Da bi se lakše podnosile visoke temperature, potrebno je u boravišnom prostoru napraviti prijatnu mikroklimu. To se ostvaruje provetravanjem noću, postavljanjem zastora danju (roletne), pripremom hrane i kuvanjem predveče, a ukoliko je zaista potrebno i pravilnim korišćenjem klima uređaja kaže dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine iz Zavoda za javno zdravlje Subotica
- Korišćenje ovih uređaja treba da bude racionalno i korisno je da se prostor hladi kada niko ne boravi u njemu. Najbolje je kada su klima uređaji postavljeni tako da omogućavaju indirektno hlađenje prostora. Obavezno je poštovanje temperaturne razlike između klimatizovane i neklimatizovane sredine, koja ne sme da bude veća od 5°- 7° S, ili prema nekim autorima od 8°- 10° S. Treba izbegavati nagle promene temperature vazduha zbog čestih i naglih prelazaka iz klimatizovanih u neklimatizovane prostorije, ili u spoljašnju.
U povećanom riziku su i trudnice, deca, astmatičari, pa se ova ograničenja i oprez preporučuju i njima, kao i osobama starijim od 65 godina.
Kad su u pitanju zaposleni, svi koji borave napolju ili u saobraćaju, moraju da vode računa o tome da se redovno osvežavaju, nose svetlu odeću, zaštitu za glavu i češće traže hlad. Ako je moguće, kad se u automobilu, uključite klimu, a iskusni vozači tvrde da je spas za neklimatizovana vozila postavljanje flaše sa smrznutom vodom ispred ventilatora, što neki primenjuju i u kućama.
I. R.