Transplantacija ne trpi i ne prašta improvizacije
poznati novosadski hirurg i najveći stručnjak za transplantaciju jetre u Srbiji profesor dr Zoran Milošević iz Kliničkog centra Vojvodine.
- Kada bismo znali da imamo pacijenta kojem je u roku od 24 sata neophodna jetra, onda bismo mogli da tražimo organ i dobijemo ga od “Eurotransplanta”, a mi da organ vratimo njima kada ga budemo imali. Međutim, imamo lošu evidenciju pacijenata kojima su potrebni organi, a pored toga, za kontinuitet je neophodno i da se reše finansijski, zakonodavni i drugi problemi da bi se obezbedio kontinuitet - navodi prof. dr Zoran Milošević koji je od 2008, kada je započeo transplantacioni program jetre u Novom Sadu, uradio 34 ove operacije, najviše od svih hirurga u Srbiji.
Ulazak u “Eurotransplant” doneće dobre pomake u ovoj godini, ali ne može da reši probleme. Mora da se postavi sistem, da se utvrde prioriteti i vide i ljudski i tehnički kapaciteti, kao i medicinske, zakonodavne i finansijske procedure. Sada se svemu pristupa sporadično, od slučaja do slučaja, a transplantacija ne trpi i ne prašta improvizacije.
- Problem je što nemamo broj pacijenata kojima je potrebna jetra. Postoje liste čekanja na organ u bolnicama, ali suštinski možda imamo svega deset obolelih koji su kandidati za transplantaciju. Neki su skinuti s liste, jer nisu prepoznati na vreme, dugo čekaju organ i više ne mogu da budu transplantirani. Treba u što ranijoj fazi bolesti staviti ljude na listu, jer, kada bolest napreduje, oštećuju se i drugi organi. Zato je cilj da se što pre prepoznaju oni kojima je potreban organ - kaže dr Milošević.
Kako objašnjava, imamo timove koji se bave transplantacijom, kao i opremu, ali je potrebno i da se poboljša donorstvo. Smatra da novi Zakon koji treba da uđe u javnu raspravu, to neće do kraja rešiti, jer se ipak porodice na kraju pitaju da li su saglasne da uzmu organi.
- Bez donora nema transplantacija. U Kliničkom centru Vojvodine smo u poslednja dva meseca samo u jednom slučaju imali saglasnost porodice da se uzmu organi, a svake nedelje imamo potencijalnog donora, odnosno pacijenta koji je doživeo moždanu smrt. Teško je reći zbog čega porodice ne daju saglasnost. Zakon predviđa da se prilikom izdavanja ličnih dokumenata građani izjasne da li su protiv donorstva organa i to može da olakša donorstvo, ali ostaje odluka na familiji - navodi dr Milošević.
Ocenjuje i da je jako važno kako se prilazi ljudima, odnosno familiji čija se saglasnost traži. Sada je to lakše nego prethodnih godina, kada se malo znalo o donorstvu i transplantaciji.
- Važno je da se u promociju donorstva uključi i Srpska pravoslavna crkva, koja mora da bude aktivnija i konkretnija. U Španiji je Rimokatolička crkva bila pokretač promocije donorstva i aktivno učešće SPC bi mnogo značilo - napominje Milošević.
Ulazak u “Eutotransplat” jeste šansa za dobijanje organa, ali je neophodno i da naša zemlja ispuni neke uslove da bi bila stalan član ove organizacije, a ne kao sada na godinu dana. Milošević kaže da se, između ostalog, traži da zemlja članica ima deset donora na milion stanovnika, a kod nas je sada taj broj daleko manji. Mi smo pre nekoliko godina imali od šest do sedam donora na milion stanovnika, a sada je to mnogo lošije i imamo dva ili tri donora na milion stanovnika.
- Za podizanje transplantacionog programa, osim većeg broja donora, neophodno je i da se reši finansijski aspekt, odnosno plaćanje ljudi koji rade od nula do 24 sata. Treba da se motivišu i oni koji prepoznaju moždanu smrt u drugim bolnicama - objašnjava naš sagovornik.
Jedno od mogućih rešenja za bolju organizaciju transplantacionog programa jeste da se pacijenti, koji idu u pravcu moždane smrti, šalju iz lokalnih bolnica u referentne centre, gde će dobiti bolju negu i kvalitet lečenja, a u slučaju moždane smrti mogu da postanu potencijalni donori. Milošević smatra da bi to bilo i najjeftinije rešenje.
- Polovina bolnica u Srbiji ne ispunjava uslove za utvrđivanje moždane smrti i nemaju ni iskustvo, ni opremu u procesu prepoznavanja i održavanja potencijalnih kadaveričnih donora. Za to su potrebni stručni ljudi, koji su u referentnim centrima. Jetra mora da se uradi u roku od 12 sati, srce u roku od sedam, do osam sati, a bubrezi do 48 sati. Naravno, što se pre uradi, to je bolje - objašnjava dr Milošević.
LJ. Petrović
U planu i presađivanje rožnjače i pankreasa
- Dobra vest je i da će u Kliničkom centru Vojvodine, pored transplantacija bubrega, jetre i ligamenata, raditi i transplantacija rožnjače. Do sada smo rožnjače slali u Beograd. Naš plan je i da se pokrene transplantacija pankreasa i to će biti tema kongresa u aprilu, na koji će doći vodeći stručnjaci iz inostranstva - kaže dr Milošević.