Transfuzija i „Torlak” moraju da budu nacionalni prioritet

Međutim, stanje u Institutu za transfuziju krvi Srbije i Institutu za virusologiju, vakcine i serume”Torlak”, kao strateškim ustanovama od kojih zavisi funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je zabrinjavajuće i zahteva hitno reagovanje nadležnih institucija. Tim pre što aktuelna epidemija kao i visok rizik pojave novih infektivnih patogena, ističu centralnu ulogu ove dve ustanove u odgovoru na buduće zdravstvene izazove - kaže koordinator NVO “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović.

Podseća da su ove ustanove posle 2000. godine, i pored višedecenijske uspešne tradicije, izgubile tehnološki korak i ušle u spiralu ubrzanog urušavanja proizvodnih kapaciteta. Pokušaji obnavljanja proizvodnje proteklih godina, i pored više donacija iz EU i Svetske zdravstvene organizacije, kao i namenskih kredita Evropske investicione banke i Svetske banke nisu dali zadovoljavajuće rezultate.

Obnova moguća za dve godine

- Obnavljanje proizvodnih kapaciteta po standardima dobre proizvođačke prakse u ove dve ključne karike zdravstvene infrastrukture, treba da predstavlja investicioni prioritet ne samo sektorske, zdravstvene, već i državne politike. Obnavljanje kapaciteta je moguće postići u roku od 18 do 24 meseca, a taj period dovoljan je da se vrate, odnosno aktiviraju iskusni stručni kadrovi i edukuju mlađi za savremene biotehnološke proizvodne procese, kao i da se nabavi oprema. Kod Instituta za transfuziju krvi cena tehnologije za preradu krvi je jednaka godišnjem iznosu koji država daje za uvoz lekova iz plazme iz inostranstva pa je finansijska ušteda očita. Uz realno sagledavanje tehnoloških ograničenja, pozitivan efekat može da se očekuje i kod Instituta „Torlak”. Taj period je dovoljan i da se reorganizuje i stimuliše domaće dobrovoljno davalaštvo krvi, čime bi se dobile sirovinske komponente iz poznatog izvora i time ostvarilo načelo sigurne krvi - smatra dr Karađinović.

- Institut za transfuziju krvi Srbije nikada se nije oporavio od pogrešne reforme koja je svojevremeno negativno ocenjena i od Odbora za zdravlje Skupštine Srbije. Proizvodnja krvnih derivata (albumini, imunoglobulini, itd) iz krvi domaćih dobrovoljnih davalaca supstituisana je uvozom derivata krvi nepoznatog porekla u godišnjoj vrednosti od više desetina miliona evra. Funkcionisanje transfuziološke službe je praćeno finansijskom dubiozom, brojnim aferama i uništavanjem, uprkos visoke globalne tražnje, desetina tona dragocene krvne plazme domaćih davaoca usled smanjivanja prerađivačkih kapaciteta.  Istovremeno, apsurd uništavanja plazme je praćen hroničnim nedostatkom krvi. Poslednji pokušaj unapređenja proizvodnje Instituta iz 2015. godine nije dao rezultat pošto je, po svoj prilici, komercijalni interes ponovo potisnuo javni - ocenjuje dr Karađinović.

Prema njegovim rečima, Institut za virusologiju, vakcine i serume”Torlak” imao je sličnu sudbinu u ovom periodu. Početkom veka, “Torlak” je bio među značajnim proizvođačima seruma i vakcina. Tako je 1999. i 2000. godine “Torlak” imao izvoz od po devet miliona dolara na godišnjem nivou za Indiju, Irak i druge zemlje.

- Međutim, između 2000. i 2003. gasi se proizvodnja interferona, koji je bio registrovan lek, gasi se proizvodnja imunostimulatora torala, prevalura, poliflamina, be-se-že koji se koristio u lečenju karcinoma bešike, antibiogram tableta, vakcine protiv gripa, oralne vakcine protiv dečije paralize i drugih dijagnostičkih preparata. Napominjemo da se danas mnogi od ovih proizvoda uvoze po višestruko većoj ceni - istakao je dr Karađinović.

Kriza dostupnosti specifičnih lekova u aktuelnoj pandemiji jasno pokazuje koliko bi nekadašnja a danas deficitarna proizvodnja, na primer hiperimunog gamaglobulina ili humanog interferona, bila dragocena u lečenju hiljade obolelih od virusa SARS-CoV-2 u Srbiji, ali i šire u regionu.

Postizanje optimalne funkcije ova dva Instituta omogućilo bi supstituciju velikog dela uvoza uz istovremeno lidersko pozicioniranje u regionu s obzirom da u okruženju više nema ustanova sa sličnim proizvodnim programom. Karađinović naglašava da je preduslov uspešnog restarta ovih ustanova dominacija državnog interesa nad trgovačkim i uvozničkim, te javnog interesa nad privatnim što u poslednjim decenijama nije bio slučaj.

- Gospodine predsedniče, odlučna reakcija države na novu globalnu političku, ekonomsku i zdravstvenu realnost izazvanu pandemijom kovid-19, po našem dubokom uverenju, mora uključiti i hitno obnavljanje i unapređenje preventivnih i kurativnih programa Instituta za transfuziju krvi Srbije i Instituta za virusologiju, vakcine i serume”Torlak”. U današnjem svetu punom neizvesnosti, ovi Instituti kao domaći proizvođači mogu postati garant dostupnosti i samodovoljnosti vitalnih medicinskih proizvoda i time bitno ojačati zdravstvenu bezbednost građana Srbije - zaključuje dr Karađinović.

LJ. Petrović