Tihomir Vejnović: Budućim se lekarima ne može gledati kroz prste

Medicinskog fakulteta u Novom Sadu da će on i tim prodekana koji je predložio težiti tome da ova visokoškolska ustanova zauzme vodeću poziciju među fakultetima u Srbiji po kvalitetu poslovanja i rada, a da u svetu bude prepoznata po stručnom i naučnom doprinosu kadrova koje školuje.

– Medicinski fakultet u Novom Sadu slavi 55 godina postojanja i naša je dužnost da odgovorno nastavimo tradiciju njegovog unapređenja. Po­tru­dićemo se stoga da sve ono što je bilo dobro u radu prethodnih rukovodstava sačuvamo i unapredimo, a ono što nije bilo dobro, da pokušamo da promenimo. Dalji razvoj fakulteta temeljiće se na ozbiljnosti i kvalitetu u radu sa studentima, te stvaranju i očuvanju uslova koji vode prosperitetu same ustanove – navodi prof. Vejnović, uz napomenu da se razmišlja i o novoj organizaciji fakulteta po modelu departmana, koji je odavno prihvatio veći deo Univerziteta u Novom Sadu, jer se pokazao efikasnijim.     

* Najavili ste kao jedan od prioritetnih ciljeva, ukoliko budete izabrani za dekana, vraćanje ugleda zdravstvenim radnicima...   

– U prvom redu su sami zdravstveni radnici ti koji bi, kroz predan rad i postupanje sa pacijentima, vlastitim visokim moralnim normama, poštenjem i strogim pridržavanjem Hipokratove zakletve, trebalo da učvrste temelje na kojima ćemo ponovo graditi ugled naše profesije. Jer taj ugled je realno urušen u proteklim godinama, a razlog za to je činjenica da su pacijenti, iz mnogo razloga, počeli da gube u poverenje u lekare, medicinske sestre... Kao posledica, ugled je gubio ceo zdravstveni sistem, čiji je deo i Medicinski fakultet. A mi želimo da naši studenti, nastavnici i saradnici ponosito nose svoja zvanja, jer će biti sigurni u to da mogu da ih opravdaju svojom stručnošću, ozbiljnošću i posvećenošću...

* Srbija obrazuje više lekara nego što joj je potrebno, svojevremeno je izjavio resorni ministar Zlatibor Lončar, a ta je ocena ilustrovana podatkom da svi naši medicinski fakulteti upusiju ukupno oko 900 studenata na prvu godinu. Međutim, činjenica je i da sve više naših lekara odlazi u inostranstvo, te da se bezmalo svakodnevno suočavamo sa, u stručnom smislu, „ispražnjenim” bolnicama?

– To pitanje je izuzetno delikatno i treba mu pristupiti veoma oprezno. Naizgled, tačno je da se na prvu godinu medicine upisuje veliki broj studenata i da mnogi kada završe fakultet ne mogu da nađu posao – pa odlaze u inostranstvo. Tako ispada da naša sve samo ne bogata država nerentabilno posluje. A nije tako, pogotovo se to ne može reći za aktuelnu Vladu Srbije. Dakle, problem je druge vrste, a u njegovoj pozadini je, između ostalog, i činjenica da veliki broj lekara i stomatologa, kada završe studije, žele da ostanu tamo gde su i stekli diplomu, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu... Rezultat je njihovo naguravanje u centrima, u kojima logično ne mogu svi dobiti zaposlenje, dok na drugoj strani zdravstvene ustanove u manjim mestima nisu u stanju da organizuju normalan rad jer im nedostaje lekara. Izlaz iz tog začaranog kruga nije lak i trebalo bi ga potražiti u planiranju i prospekciji, odnosno sistematizaciji kadrova na nivou države, te tim koracima primerenoj upisnoj politici. Mladi ljudi koji se opredele za medicinu moraju odmah na početku biti upoznati s tim šta mogu da očekuju po završetku studija, a ne da im se tek u 11. semestru kaže kako je pred njima izbor između biroa rada i posla u, recimo, Vršcu, Senti ili Apatinu.

* Kada se analizira struktura lekara na birou, specijalizanata je, zapravo, jako malo, a čak su izrazito deficitarni anesteziolozi, radiolozi... Da li to znači da je nužno i ustanovljenje potpuno novog modela dolaska do specijalizacije?

– U prvom redu moramo početi da stimulišemo pozitivnu selekciju, od studenata, preko saradnika sve do naših nastavnika. Nažalost, bez namere da tražim kirivca, činjenica je da niz godina unazad zapravo imamo negativnu selekciju koja je ne samo proizvela mnoštvo problema u organizovanju nastave, nego se odrazila i na njen kvalitet pa i na, što ne reći, ugled samih nastavnika. Dakle, strateški je cilj pozitivna selekcija, da zaista najbolji dobiju šansu za specijalizaciju, a potom da ih maksimalno kvalitetno osposobimo, ne samo u teorijskoj ravni - jer činjenica je da smo mi gotovo do perfekcije doveli teoretsku nastavu - nego i praktično, da po sticanju zvanja lekara-specijaliste mogu preuzeti punu odgovornost za zdravlje pacijenta. A to možemo postići samo sa dobro organizovanim programom specijalističke nastave, uz povećanje broja časova prakse i obavezno vođenje dnevnika obavljenih pregleda.

* Među suštinskim novinama, koje zagovarate kada je reč o budućnosti Medicinskog fakulteta, upravo je insistiranje na osposobljavanju studenata za samostalan rad – s jedne strane njihovim uključivanjem u sistem rada zdravstvenih ustanova, i s druge, razvijanjem verodostojnog sistema kontrole same nastave?

– Praktična nastava bi trebalo to i da bude u punom smislu reči, i to već od prvog semestra. Da studenti prepoznaju da studiranje nije samo slušanje predavanja i gledanje slajdova, nego i konkretan rad na klinikama. Jer, kada dođemo do 9. ili 10. semestra, bojim se da je prekasno. Stoga je naša želja da taj njihov praktični angažman uvodimo, po jasnom definisanom programu, od samog početka studiranja.

Inače, i do sada se naš Medicinski fakultet izdvajao po većem fondu časova predviđenih za praktični rad studenata, organizovanih što u vidu praktične nastave tokom semestra, što kroz letnje kliničke prakse. Međutim, dosadašnja iskustva, ali i ocene samih studenata, ukazuju na to da je potrebno uvesti i izmene u organizaciji praktične nastave, te efikasnije iskoristiti vreme provedeno u nastavnim bazama, poput Instituta u Sremskoj Kamenici i Kliničkog centra. U tom bi smislu, procena je, trebalo ići na smanjenje broja studenata po grupama, kao i na pomenuto uključivanje studenata u sistem rada primarnih i sekundarnih zdravstvenih ustanova. Ideja je da se pri tome studentima postepeno poveravaju i dužnosti kojima bi se razvijala njihova odgovornost u radu sa pacijentima, a što bi sve značajno doprinelo i povećanju kvaliteta nastave i podizanju nivoa njihovog samopouzdanja.

Kada je, pak, reč o kontroli nastave, ona ne sme biti formalnog karaktera, već itekako proverljiva, i za to bi trebalo da su direktno odgovorni šefovi katedri. Cilj takve kontrole, koju je moguće realizovati u saradnji sa Studentskim parlamentom, odnosno samim studentima, jeste da se pravovremeno reaguje ukoliko nešto na planu prenošenja znanja ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Ilustracije radi, Katedra za otorinolaringologiju unazad je nekoliko godina, po anketi studenata, ocenjivana kao najbolje organizovana, iako važi za najstrožiju u okviru Medicinskog fakulteta. I to je model kojem težimo: kroz ozbiljnost nastave pružiti studentima maksimalno, naučiti ih, a onda na ispitu biti strog, ali pravičan - jer budućim se lekarima ne može gledati kroz prste.

Miroslav Stajić