Tema “Dnevnika”: Gde muku muče i uče studenti

Potom sledi dilema da li se odlučiti na noćno učenje u ušuškanosti svoje sobe, otići u čitaonicu fakulteta, Matice srpske ili Gradske biblioteke, odlutati u prirodu po energetsku injekciju, odnosno završiti u kafiću uz šolju toplog napitka. Za nedostatak vremena usled višegodišnjeg „kampovanja” u izabranoj ustanovi visokog školstva recept je, zapravo, u dobroj organizaciji, želji i ponekom trenutku zarad zdravog duha, da li u zdravom telu ili u društvu, složili su se svi. Pored retkih „zverki” kojima prija dobar ritam, uz koji mogu da izrepuju lekciju u glavi, većina vapi za manastirskom tišinom.

Zahvaljujući 15-minutnim pauzama za Instagram, slušanje muzike, čašicu razgovora, a ponekad šetnju ili vožnju rolera kada ima više vremena, može se izdržati ozbiljan dril vezan za studiranje na Medicinskom fakultetu.

– Pošto učim naglas, najviše volim da budem izolovana od svih – rekla je Crvenčanka u belom mantilu Jovana Radulović, dodajući da nije izbirljiva, te da to ne mora biti njena soba, već je sasvim dovoljno da je prostorija odvojena i da je niko ne prekida. – Probala sam da odlazim u čitaonice jer sam mislila da će me motivisati ljudi koji sede oko mene i uče. Međutim, lako izgubim koncentraciju, posebno zbog toga što uvek naiđe neko poznat, pa na kraju ne odradim ono što sam planirala.

Jovanine reči mogla bi da potpiše kao svoje njena koleginica i prijateljica Teodora Krstonošić sa farmacije.

– Probala sam da učim u čitaonici, međutim, to se nije baš dobro završilo. Stalno neko ulazi, izlazi, okreće se, šuška – požalila se Teodora. – Pošto je telefon nešto što nam svima najčešće odvlači pažnju, zlatno pravilo u mojoj sobi je staviti ga na najvišu policu kako ga ne bih mogla lako dohvatiti kad ruka sama krene.

I zaista, šta sve može registrovati čulo sluha kada su živci zategnuti kao strune, zna samo onaj ko je probdeo dane i noći nad udžbenikom.

Iako studira Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu, stalna adresa Marka Subotića i dalje je Srpska Atina. Još jedna specifičnost jeste to što nema knjige i sve gradivo dostupno mu je onlajn.

– Učenje kod kuće za mene je nemoguća misija jer me previše toga remeti – objasnio je Marko, priznavši da ga često „preseče” treningom ili odlaskom na piće sa drugarima. – Primetio sam da mi najviše pomaže kad se fokusiram na laptop, a najbolje funkcionišem kada me okružuju ljudi koji uče. Najčešće me možete sresti u čitaonici PMF-a jer, osim besplatnog parkinga, ima slobodnih mesta u svakom trenutku. Mana je ta što je teško očekivati tišinu pored toliko studenata. Pored PMF-a, išao sam u Gradsku biblioteku, gde takođe nema gužvi, ali vreva u Dunavskoj ulici ume da dekoncentriše, a radno vreme je često skraćeno zbog raznih najavljenih događaja, poput prezentacija knjiga, ili raspusta.

Ugodni klimatizovani ambijenti univerzitetskih čitaonica, od kojih su neki dostupni i do ponoći, a otvoreni su i za akademce sa drugih fakulteta, pored mesta za učenje nude i potrebnu literaturu. Na jednom mestu može se naći sve neophodno za određeni ispit, ali i konsultovati sa kolegama, kako onima na istoj godini, tako i sa starijima i iskusnijima. Za one koji bi s vremena na vreme da razbiju rutinu tu su klupe Gradske biblioteke i Matice srpske. Za usluge korišćenja potrebno je platiti članarine, koje su studentima veoma pristupačne, i zbog popusta, i zbog mogućnosti plaćanja perioda kraćeg od godinu dana. U Gradskoj biblioteci ona mesečno iznosi 100 dinara, tromesečno 200, a šestomesečno 250. Matica srpska pak ima na raspolaganju čak šest čitaonica, s tim što knjige koje rezervišete možete koristiti jedino tamo. Uz indeks članarina staje godišnje 1.500 dinara, na šest meseci – 1.000, na 30 dana – 500, a za kampanjce kojima su dovoljna tri dana – 300 dinara.

        Slađana Milačić