Тема “Дневника”: Где муку муче и уче студенти

Потом следи дилема да ли се одлучити на ноћно учење у ушушканости своје собе, отићи у читаоницу факултета, Матице српске или Градске библиотеке, одлутати у природу по енергетску ињекцију, односно завршити у кафићу уз шољу топлог напитка. За недостатак времена услед вишегодишњег „камповања” у изабраној установи високог школства рецепт је, заправо, у доброј организацији, жељи и понеком тренутку зарад здравог духа, да ли у здравом телу или у друштву, сложили су се сви. Поред ретких „зверки” којима прија добар ритам, уз који могу да изрепују лекцију у глави, већина вапи за манастирском тишином.

Захваљујући 15-минутним паузама за Инстаграм, слушање музике, чашицу разговора, а понекад шетњу или вожњу ролера када има више времена, може се издржати озбиљан дрил везан за студирање на Медицинском факултету.

– Пошто учим наглас, највише волим да будем изолована од свих – рекла је Црвенчанка у белом мантилу Јована Радуловић, додајући да није избирљива, те да то не мора бити њена соба, већ је сасвим довољно да је просторија одвојена и да је нико не прекида. – Пробала сам да одлазим у читаонице јер сам мислила да ће ме мотивисати људи који седе око мене и уче. Међутим, лако изгубим концентрацију, посебно због тога што увек наиђе неко познат, па на крају не одрадим оно што сам планирала.

Јованине речи могла би да потпише као своје њена колегиница и пријатељица Теодора Крстоношић са фармације.

– Пробала сам да учим у читаоници, међутим, то се није баш добро завршило. Стално неко улази, излази, окреће се, шушка – пожалила се Теодора. – Пошто је телефон нешто што нам свима најчешће одвлачи пажњу, златно правило у мојој соби је ставити га на највишу полицу како га не бих могла лако дохватити кад рука сама крене.

И заиста, шта све може регистровати чуло слуха када су живци затегнути као струне, зна само онај ко је пробдео дане и ноћи над уџбеником.

Иако студира Ваздухопловну академију у Вршцу, стална адреса Марка Суботића и даље је Српска Атина. Још једна специфичност јесте то што нема књиге и све градиво доступно му је онлајн.

– Учење код куће за мене је немогућа мисија јер ме превише тога ремети – објаснио је Марко, признавши да га често „пресече” тренингом или одласком на пиће са другарима. – Приметио сам да ми највише помаже кад се фокусирам на лаптоп, а најбоље функционишем када ме окружују људи који уче. Најчешће ме можете срести у читаоници ПМФ-а јер, осим бесплатног паркинга, има слободних места у сваком тренутку. Мана је та што је тешко очекивати тишину поред толико студената. Поред ПМФ-а, ишао сам у Градску библиотеку, где такође нема гужви, али врева у Дунавској улици уме да деконцентрише, а радно време је често скраћено због разних најављених догађаја, попут презентација књига, или распуста.

Угодни климатизовани амбијенти универзитетских читаоница, од којих су неки доступни и до поноћи, а отворени су и за академце са других факултета, поред места за учење нуде и потребну литературу. На једном месту може се наћи све неопходно за одређени испит, али и консултовати са колегама, како онима на истој години, тако и са старијима и искуснијима. За оне који би с времена на време да разбију рутину ту су клупе Градске библиотеке и Матице српске. За услуге коришћења потребно је платити чланарине, које су студентима веома приступачне, и због попуста, и због могућности плаћања периода краћег од годину дана. У Градској библиотеци она месечно износи 100 динара, тромесечно 200, а шестомесечно 250. Матица српска пак има на располагању чак шест читаоница, с тим што књиге које резервишете можете користити једино тамо. Уз индекс чланарина стаје годишње 1.500 динара, на шест месеци – 1.000, на 30 дана – 500, а за кампањце којима су довољна три дана – 300 динара.

        Слађана Милачић