Tablete za mršavljenje kucaju i na vrata domova zdravlja

tableta za mršavljenje zahvatiće i poneku medicinsku: regulisaće varenje, smanjiće loš holesterol i šećer u krvi... Ne verujete? Pitajte. Uostalom, oni su već pitali i dobro proučili veliko svetsko tržište koje kaže gojaznih je, ne samo u razvijenim zemljama, sve više. I na tome se, treba verovati, zarađuje sve više.

Tako je nedavno i nastala lista jedne američke banke pod nazivom „Globalna izloženost borbi protiv gojaznosti“ koja potencijalnim kupcima akcija nekih farmaceutskih kompanija sugeriše da je profit na vidiku. Nimalo slučajno, to su brojni proizvođači lekova za mršavljenje, dijetetskih suplemenata i proizvoda koji se dovode u vezu sa lečenjem gojazosti. Prema izveštajima svetskih medija, u vrhu liste kompanija koje Bank of America Merill Lynć predlaže kao potencijalno najunosnija ulaganja su američka Arena Pharmacuticals zbog njihovog hit leka za mršavljenje i danski Novo Nordisk zbog medikamenata za dijabetes.

Ministarstvo zdravlja Srbije nedavno je ponovo upozorilo na pojedine dijetetske suplemente koji su se pojavili na domaćem tržištu. Ovog puta to su CoB9, kapsule Lagrent, Magrim Ponjer, Slim Edžpreš, tablete King... Ministarstvo savetuje da se ne kupuju lekovi i dijetetski suplementi preko interneta od neovlašćenih i sumnjivih prodavaca, i upozorava da postoji razlog zbog kojeg se ti proizvodi nisu našli na listama dozvoljenih lekova i dijetetskih proizvoda.

– Kod nas postoje takvi preparati koji su zvanično registrovani i ispitani, ali samo je dva leka namenjenih skidanju kilograma koji se inače dobijaju na recept. Sve ostalo „ne pije vodu“ i čist je marketing – kaže za „Dnevnik“ predsednik Društva nutricionista i dijetetičara Vojvodine Predrag Lalović.

On navodi da je kao nutricionista u Domu zdravlja u Bačkoj Topoli imao iskustva sa proizvođačima preparata za mršavljenje koji su tamo „pokušavali da uđu, da dođu do lekara sa namerom da njihove proizvode preporučujemo pacijentima“.

– To sam, naravno, odbio, ali takvi pokušaji postoje – kaže Lalović, koji tvrdi da se se kilaža može skinuti i bez ikakvih dijetetskih proizvoda a da se pri tome ne preopterete ni srce ni drugi vitalni organi.

Po njegovim rečima, svaki čovek ima različite energetske potrebe koje zavise od pola, uzrasta, aktivnosti, fizičkog stanja. Shodno tome se i planira ishrana, pa se tako može izgubiti dva do četiri kilograma mesečno, a uz dalji nadzor to je ona kilaža, dodaje, koja se posle neće vratiti.

– To sve zavisi od veličine tela jer nije isto ako dete od 12 godina treba da skine tri kilograma ili čovek od skoro dva metra treba da izgubi 30 od svojih 180 kila – napominje Lalović.

U Srbiji više od polovine stanovnika ima višak kilograma, pokazalo je poslednje istraživanje zdravlja (iz 2013. godine) republičkog Instituta za javno zdravlje „Batut“. Od toga više od trećine populacije je u predgojaznom stanju.

– Gojaznost je od 2000. godine proglašena bolešću. Do tada se smatrala samo faktorom rizika, ali ona je definitivno sama po sebi obolenje, takođe i doprinos razvoju brojnih obolenja koje danas smatramo masovnim ili hroničnim – kaže za „Dnevnik“ dr Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, navodeći da takav višak kilograma može da dovede do poremećaja metabolizma šećera (preddijabetes, dijabetes), poremećaja metabolizma masti (pad dobrog holesterola...), a što sve ima za posledicu razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, pa i malignih obolenja.

– Da ne pričamo o teškim komplikacijama dijabetesa, kao što su retinopatija, nekropatija ili dijabetično stopalo, koje dovode do najtežih mogućih komplikacija koje ovu državu izuzetno mnogo koštaju – dodaje dr Milka Popović.

Uz korekciju ishrane, napominje ona, važna je i fizička aktivnost, s kojom treba početi u najmlađem periodu života, a koja i odraslima treba da bude vodilja pri skidanju kilograma. U svetu se mogu naći primeri, navodi ona, da osiguravajuća društva nude svojim klijentima bonus pri osiguranju, ako pređu preporučenih 10.000 koraka. U Srbiji takvih sistema nema, ali ima, kaže, različitih modela i preventivnih mera koje se tiču ishrane i fizičke aktivnosti.

Dr Milka Popović upozorava da se na tržištu Srbije nalazi i veliki broj dijetetskih suplemenata sa neodgovarajućim tzv. zdravstvenim izjavama, čiji mehanizam odobravanja je inače propisala evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA).

– Iako u zakonu o bezbednosti hrane postoji odredba koja kaže da je zabranjeno pripisivanje lekovitih svojstava hrani, a dijetetski proizvodi su hrana, neki proizvođači olako koriste nedozvoljene zdravstvene izjave koje se tiču prevencije određene bolesti, uključujući i gojaznost, vođeni često neodgovornim, a češće ekonomskim momentima i pribavljanjem materijalne koristi obmanjivanjem potrošača – ističe dr Popović.

Inače, registar dijetetskih proizvoda koji su odobreni u Srbiji vodi se pri Ministarstvu zdravlja, a uvid u njega moguć je i putem sajta te institucije. U registru je trenutno 2.556 proizvoda, među kojima su, pored različitih vitamina, dečjih kašica, biljnih čajeva..., i dijetetski proizvodi u čijem nazivu stoji „anti kilogram za mršavljenje“, „zelena kafa“ itd. Njihova mikrobiološka ispravnost, eventualno prisustvo teških metala, pesticida (ukoliko je reč o biljnim preparatima) i ostataka lekova kontroliše se u institutima za javno zdravlje.

– Između ostalog, veoma je važno utvrđivanje prisustva nekih lekova koji su sadržani u dijetetskim suplementima, čime oni pojačavaju svoju efikasnost na neodgovarajući način – objašnjava načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine. – To je, recimo, pitanje zelene kafe, onda različitih dodataka koje koriste muškarci za potenciju... a koji predstavljaju široko područje za manipulaciju u toj oblasti, gde se dodavanjem aktivnih supstanci, zapravo leka, postiže efekat.

Snežana Kovačević

Ove godine bez monitoringa

Prema rečima dr Milke Popović, ove godine Ministarstvo zdravlja nije predvidelo buyet za monitoring dijetetskih proizvoda, tako da se trenutno u zavodima za javno zdravlje suplementi kontrolišu na osnovu zahteva trećih lica – samih proizvođača ili granične sanitarne inspekcije prilikom uvoza u zemlju. „U tom smislu bi bilo izuzetno važno da se u narednom periodu predvidi buyet i programski sprovode aktivnosti na utvrđivanju zdravstvene ispravnosti, eventualno prisustva nedozvoljenih aktivnosti. Naravno, u iščekivanju smo i donošenja novog pravilnika o nutritivnim zdravstvenim izjavama za sve prehrambene proizvode, uključujući i dijetetske suplemente”, navodi dr Popović, dodajući da bi pri tom proizvođačima bio ostavljen prelazni period da ambalažu prilagode novom propisu.