Таблете за мршављење куцају и на врата домова здравља

таблета за мршављење захватиће и понеку медицинску: регулисаће варење, смањиће лош холестерол и шећер у крви... Не верујете? Питајте. Уосталом, они су већ питали и добро проучили велико светско тржиште које каже гојазних је, не само у развијеним земљама, све више. И на томе се, треба веровати, зарађује све више.

Тако је недавно и настала листа једне америчке банке под називом „Глобална изложеност борби против гојазности“ која потенцијалним купцима акција неких фармацеутских компанија сугерише да је профит на видику. Нимало случајно, то су бројни произвођачи лекова за мршављење, дијететских суплемената и производа који се доводе у везу са лечењем гојазости. Према извештајима светских медија, у врху листе компанија које Банк оф Америца Мерилл Лyнћ предлаже као потенцијално најуноснија улагања су америчка Арена Пхармацутицалс због њиховог хит лека за мршављење и дански Ново Нордиск због медикамената за дијабетес.

Министарство здравља Србије недавно је поново упозорило на поједине дијететске суплементе који су се појавили на домаћем тржишту. Овог пута то су ЦоБ9, капсуле Лагрент, Магрим Поњер, Слим Еџпреш, таблете Кинг... Министарство саветује да се не купују лекови и дијететски суплементи преко интернета од неовлашћених и сумњивих продаваца, и упозорава да постоји разлог због којег се ти производи нису нашли на листама дозвољених лекова и дијететских производа.

– Код нас постоје такви препарати који су званично регистровани и испитани, али само је два лека намењених скидању килограма који се иначе добијају на рецепт. Све остало „не пије воду“ и чист је маркетинг – каже за „Дневник“ председник Друштва нутрициониста и дијететичара Војводине Предраг Лаловић.

Он наводи да је као нутрициониста у Дому здравља у Бачкој Тополи имао искуства са произвођачима препарата за мршављење који су тамо „покушавали да уђу, да дођу до лекара са намером да њихове производе препоручујемо пацијентима“.

– То сам, наравно, одбио, али такви покушаји постоје – каже Лаловић, који тврди да се се килажа може скинути и без икаквих дијететских производа а да се при томе не преоптерете ни срце ни други витални органи.

По његовим речима, сваки човек има различите енергетске потребе које зависе од пола, узраста, активности, физичког стања. Сходно томе се и планира исхрана, па се тако може изгубити два до четири килограма месечно, а уз даљи надзор то је она килажа, додаје, која се после неће вратити.

– То све зависи од величине тела јер није исто ако дете од 12 година треба да скине три килограма или човек од скоро два метра треба да изгуби 30 од својих 180 кила – напомиње Лаловић.

У Србији више од половине становника има вишак килограма, показало је последње истраживање здравља (из 2013. године) републичког Института за јавно здравље „Батут“. Од тога више од трећине популације је у предгојазном стању.

– Гојазност је од 2000. године проглашена болешћу. До тада се сматрала само фактором ризика, али она је дефинитивно сама по себи оболење, такође и допринос развоју бројних оболења које данас сматрамо масовним или хроничним – каже за „Дневник“ др Милка Поповић из Института за јавно здравље Војводине, наводећи да такав вишак килограма може да доведе до поремећаја метаболизма шећера (преддијабетес, дијабетес), поремећаја метаболизма масти (пад доброг холестерола...), а што све има за последицу развој хипертензије, кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести, па и малигних оболења.

– Да не причамо о тешким компликацијама дијабетеса, као што су ретинопатија, некропатија или дијабетично стопало, које доводе до најтежих могућих компликација које ову државу изузетно много коштају – додаје др Милка Поповић.

Уз корекцију исхране, напомиње она, важна је и физичка активност, с којом треба почети у најмлађем периоду живота, а која и одраслима треба да буде водиља при скидању килограма. У свету се могу наћи примери, наводи она, да осигуравајућа друштва нуде својим клијентима бонус при осигурању, ако пређу препоручених 10.000 корака. У Србији таквих система нема, али има, каже, различитих модела и превентивних мера које се тичу исхране и физичке активности.

Др Милка Поповић упозорава да се на тржишту Србије налази и велики број дијететских суплемената са неодговарајућим тзв. здравственим изјавама, чији механизам одобравања је иначе прописала европска Агенција за безбедност хране (ЕФСА).

– Иако у закону о безбедности хране постоји одредба која каже да је забрањено приписивање лековитих својстава храни, а дијететски производи су храна, неки произвођачи олако користе недозвољене здравствене изјаве које се тичу превенције одређене болести, укључујући и гојазност, вођени често неодговорним, а чешће економским моментима и прибављањем материјалне користи обмањивањем потрошача – истиче др Поповић.

Иначе, регистар дијететских производа који су одобрени у Србији води се при Министарству здравља, а увид у њега могућ је и путем сајта те институције. У регистру је тренутно 2.556 производа, међу којима су, поред различитих витамина, дечјих кашица, биљних чајева..., и дијететски производи у чијем називу стоји „анти килограм за мршављење“, „зелена кафа“ итд. Њихова микробиолошка исправност, евентуално присуство тешких метала, пестицида (уколико је реч о биљним препаратима) и остатака лекова контролише се у институтима за јавно здравље.

– Између осталог, веома је важно утврђивање присуства неких лекова који су садржани у дијететским суплементима, чиме они појачавају своју ефикасност на неодговарајући начин – објашњава начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине. – То је, рецимо, питање зелене кафе, онда различитих додатака које користе мушкарци за потенцију... а који представљају широко подручје за манипулацију у тој области, где се додавањем активних супстанци, заправо лека, постиже ефекат.

Снежана Ковачевић

Ове године без мониторинга

Према речима др Милке Поповић, ове године Министарство здравља није предвидело буyет за мониторинг дијететских производа, тако да се тренутно у заводима за јавно здравље суплементи контролишу на основу захтева трећих лица – самих произвођача или граничне санитарне инспекције приликом увоза у земљу. „У том смислу би било изузетно важно да се у наредном периоду предвиди буyет и програмски спроводе активности на утврђивању здравствене исправности, евентуално присуства недозвољених активности. Наравно, у ишчекивању смо и доношења новог правилника о нутритивним здравственим изјавама за све прехрамбене производе, укључујући и дијететске суплементе”, наводи др Поповић, додајући да би при том произвођачима био остављен прелазни период да амбалажу прилагоде новом пропису.