Svetski dan srca: Kardiovaskularne bolesti glavni uzrok smrti
NOVI SAD: Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine s ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine.
Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Obećavam da... za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca”.
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju glavni uzok smrti u većini zemalja sveta, jer su odgovorne za oko 49 odsto svih uzroka smrti (55 odsto svih uzroka smrti za muškarace i 43 odsto za žene). Više od trećine umrlih usled KVB pripadaju osobama srednjeg životnog doba. U Srbiji svaka druga osoba umire od srca, kaže načelnica specijalističke službe Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Olgica Jukić Neatnica.
Po rečima dr Jukić Neatnica, faktori rizika za nastanak KVB mogu biti nepromenljivi: uzrast, pol i nasleđe. Od promenljivih faktora rizika, na čiji nastanak značajan uticaj ima stil života, najznačajniji su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL-holesterol, nizak HDLholesterol, šećerna bolest, gojaznost, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost.
Pravilna raznovrsna ishrana, bez dosoljavanja hrane i sa što manje zasićenih masti, uz svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost, bez duvanskog dima, i sa što manje alkohola, preduslovi su dobrog zdravlja od rođenja i treba ih primenjivati do kraja života, kaže dr Jukić Neatnica.
Po rečima naše sagovornice, smrtnost od KVB u Srbiji se progresivno smanjuje, ali smo i dalje jedna od vodećih zemalja u Evropi po smrtnosti od KVB, jer svakih sat vremena šest osoba umre od bolesti srca i krvnih sudova.
Ustanove primarne zdravstvene zaštite imaju presudnu ulogu u otkrivanju i tretmanu KV bolesti. Takođe, sa onim što raspolažu, i u preventivi.
U službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine vodeća grupa bolesti u registrovanom oboljevanju su bolesti sistema krvotoka dok je vodeća dijagnoza u ukupnom oboljevanju stanovništva povišen krvni pritisak.
Svaka deseta dijagnoza u službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine je povišen krvni pritisak, od čega boluju i sve mlađi ljudi. Dešava se da već i deca u osnovnoj školi imaju visok pritisak.
Dom zdravlja “Novi Sad”, kao najveća ustanova primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, učestvuje aktivno u različitim projektima i akcijama u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RS, Sekretarijatom za zdravstvo APV, kao i GU-Sekretarijatom za zdravstvo, a koje se tiču promocije zdravlja, edukacije stanovništva i zdravstvenih radnika, kao i ranom otkrivanju bolesti.
Takođe, u okviru Odeljenja interne medicine postoji Odsek za prevenciju KVB, kao i Savetovališta za dijabetes, koji su veoma značajni za primarnu i sekundarnu prevenciju KVB, kao i dijabetesa kao jednog od najznačajnijih faktora rizika za nastanak KVB. Kao ustanovi primarne zdravstvene zaštite, u Domu zdravlja “Novi Sad“ prema važećim normativima nije predviđen subspecijalistički kadar u koji spadaju i kardiolozi, ali u Odseku za prevenciju KVB rade tri kardiologa, kao i internisti obučeni za neinvazivnu kardiološku dijagnostiku, koji stručno i savesno i na savremenoj opremi rade na prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovakularnih bolesti, objašnjava načelnica specijalističke službe Doma zdravlja „Novi Sad“ dr Olgica Jukić Neatnica.
V. Crnjanski