Светски дан срца: Кардиоваскуларне болести главни узрок смрти

Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80 одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Обећавам да... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”.

Кардиоваскуларне болести представљају главни узок смрти у већини земаља света, јер су одговорне за око 49 одсто свих узрока смрти (55 одсто свих узрока смрти за мушкараце и 43 одсто за жене). Више од трећине умрлих услед КВБ припадају особама средњег животног доба. У Србији свака друга особа умире од срца, каже начелница специјалистичке службе Дома здравља „Нови Сад“ др Олгица Јукић Неатница.

По речима др Јукић Неатница, фактори ризика за настанак КВБ могу бити непроменљиви: узраст, пол и наслеђе. Од променљивих фактора ризика, на чији настанак значајан утицај има стил живота, најзначајнији су повишен крвни притисак, пушење, повишен ЛДЛ-холестерол, низак ХДЛхолестерол, шећерна болест, гојазност, неадекватна исхрана, физичка неактивност.

Правилна разноврсна исхрана, без досољавања хране и са што мање засићених масти, уз свакодневну умерену физичку активност, без дуванског дима, и са што мање алкохола, предуслови су доброг здравља од рођења и треба их примењивати до краја живота, каже др Јукић Неатница.

По речима наше саговорнице, смртност од КВБ у Србији се прогресивно смањује, али смо и даље једна од водећих земаља у Европи по смртности од КВБ, јер сваких сат времена шест особа умре од болести срца и крвних судова.

Установе примарне здравствене заштите имају пресудну улогу у откривању и третману КВ болести. Такође, са оним што располажу, и у превентиви.

У служби опште медицине на територији АП Војводине водећа група болести у регистрованом обољевању су болести система крвотока док је водећа дијагноза у укупном обољевању становништва повишен крвни притисак.

Свака десета дијагноза у служби опште медицине на територији АП Војводине је повишен крвни притисак, од чега болују и све млађи људи. Дешава се да већ и деца у основној школи имају висок притисак.

Дом здравља “Нови Сад”, као највећа установа примарне здравствене заштите у Србији, учествује активно у различитим пројектима и акцијама у сарадњи са Министарством здравља РС, Секретаријатом за здравство АПВ, као и ГУ-Секретаријатом за здравство, а које се тичу промоције здравља, едукације становништва и здравствених радника, као и раном откривању болести.

Такође, у оквиру Одељења интерне медицине постоји Одсек за превенцију КВБ, као и Саветовалишта за дијабетес, који су веома значајни за примарну и секундарну превенцију КВБ, као и дијабетеса као једног од најзначајнијих фактора ризика за настанак КВБ. Као установи примарне здравствене заштите, у Дому здравља “Нови Сад“ према важећим нормативима није предвиђен субспецијалистички кадар у који спадају и кардиолози, али у Одсеку за превенцију КВБ раде три кардиолога, као и интернисти обучени за неинвазивну кардиолошку дијагностику, који стручно и савесно и на савременој опреми раде на превенцији, дијагностици и лечењу кардиовакуларних болести, објашњава начелница специјалистичке службе Дома здравља „Нови Сад“ др Олгица Јукић Неатница.

В. Црњански