SVE VIŠE MLADIH umire od SRČANIH bolesti "KRIVAC" je KORONA, a doktori upozoravaju na ove SIMPTOME

Analiza Britanske fondacije za srce pokazala je alarmantan porast ranih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, koji su nakon pandemije korona virusa dostigli desetogodišnji maksimum, a na sličnu situaciju upozoravaju i srpski kardiolozi.

Stručnjak dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), potvrđuje za “Blic” da brojne studije i naučna istraživanja svedoče da korona ostavlja dugotrajne posledice na zdravlje ljudi, i da ovo oboljenje čak i u postkovidu i longkovidu može ozbiljno da ugrozi život pacijenta.

- Ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu, statistika je pokazala takozvani višak smrtnosti, odnosno da je kovid neupitno doveo do povećanja broja preminulih. Nažalost, poslednjih nekoliko godina, na srce i kardiovaskularni sistem poseban poguban efekat ima kovid-19 virus, gde se pokazalo da ne samo infekcija tim virusom i akutno oboljenje, u kome najčešće stradaju respiratorni i kardiovaskularni sistem, već i period posle kovida, takozvani postkovid, kako kratak, tako i dug, dovode do teških oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema. Primećeno je da kod bolesnika nakon kovida, i to nema korelacije sa težinom kliničke slike, čak i oni bolesnici koji su mladi i koji su lako preboleli kovid, često u periodu od šest meseci do godinu dana, i duže, imaju raznovrsne kardiovaskularne simptome i tegobe – kaže dr Tasić.

Zato je neophodno, kaže dr Tasić, da i bolesnici koji su imali blagu kliničku sliku kada su, kako se kaže, ležali kovid, obavezno posete lekara i u postkovidu. Ukoliko se jave neki od navedenih simptoma obavezno da posete kardiologa da bi se uradila pravovremena dijagnostika i terapija.

- Primetili smo i da višestruke infekcije kovid virusom, takođe dodatno oštećuju ceo organizam, posebno srce i kardiovaskularni sistem i pacijenti moraju biti oprezni, i zato je preventivni pregled jako važan - naglašava dr Nebojša Tasić.

Napominje da je teško razlučiti kada je kovid direktni uzročnik smrtnosti, a kada je udružen s drugim komplikacijama, ali neminovno je da smo u teškom dobu za čovečanstvo jer pandemija i njene posledice nemilosrdno odnose živote.

Posebnu pažnju moramo posvetiti jačanju imuniteta kroz adekvatnu ishranu, unošenje adekvatnih količina voća i povrća, kao i kroz hidrataciju.

Posebno je važno, koliko je to moguće, izbegavati kako akutni i hronični stres u periodu kada nas virus napada, maskama i distancom moramo posebno zaštiti stare i bolesne i voditi računa o njima.

Specijalista interne medicine, interventni kardiolog prof. dr Dušan Ružičić kaže za “Blic” da je naročito mlađa populacija sve češće na udaru kardiovaskularnih oboljenja i infarkta. Poručuje mladima da obavezno povedu računa o načinu života, jer su mladi više okrenuti sedatarnom načinu života, nemaju dovoljno fizičke aktivnosti, a razlog je i velika upotreba mobilnih telefona i računara.

- Imaju nezdrav način ishrane i loš stil života. Mladi često i mnogo konzumiraju energetska pića i to su sve upravo jedni od glavnih faktora rizika koji doprinose da i mlađe osobe dožive infarkte. Treba izbegavati izlazak u najhladnijim delovima dana, ali to posebno važi i za starije osobe - kaže kardiolog dr Dušan Ružičić.

Opasnost od korone vreba kasnije

Kardiolog prof. dr Predrag Mitrović iz Urgentnog centra KCS je nedavno izjavio da se kod mladih ljudi i dalje javlja problem u postkovid periodu, a odnosi se na kardiovaskularni sistem.

- Još uvek se kod mladih ljudi javlja upala srčanog mišića, upala srčane kese, zato smo često govorili i ponavljali iznova da posle preležane infekcija treba mirovati u određenom periodu, otprilike mesec i po dana do tri meseca. Ako se dokaže da imate virus, bez obzira na oblik i na to što je sada virus gotovo drugačiji, morate čuvati srce. Korona je sada lakša, ponaša se kao neki grip, nekada se javlja temperatura, ali sve brzo prođe. Ono što smo generalno primetili je da se i dalje mogu javiti komplikacije - kaže dr Mitrović.

Kardiolog je poručio da je oprez neophodan, bez obzira na starost pacijenta. Sada je primećeno da komplikacije imaju ljudi oko četrdesete godine.

Ođednom primećuju da se umaraju više nego inače, nego što je to bilo ranije

- To je ono kada primetite da ne možete uz stepenice, kada dođe do upale srčanog mišića i srčane kese - objašnjava lekar.

K1info/Blic.rs