Svakog meseca 100 žena oboli od raka dojke

Smrtnost je za 35 godina porasla četiri puta sa trendom porasta oko 4,3 odsto godišnje. U Srbiji četiri žene umru svakoga dana od karcinoma dojke. Godišnje oboli oko 4.400 žena, dok njih oko 1.600 umre. Oko 23 000 žena trenutno živi sa karcinomom dojke u Srbiji. U Vojvodini se godišnje dijagnostikuje oko 1.200 novih slučajeva - kaže za ”Dnevnik” direktor Instituta za onkologiju Vojvodine profesor dr Zoran Radovanović i dodaje da godišnje urade 650 operacija raka dojke, a jedina su državna zdravstvena ustanova u kojoj se već 15 godina rutinski rade primarne rekonstrukcije dojki implantima kod pacijentkinja kojima je neophodno odstraniti dojku. Godišnje se uradi 70 ovakvih operacija.

Oktobar je posvećen borbi protiv raka dojke, a dr Radovanović ističe kako je cilj obeležavanja Međunarodnog meseca borbe protiv ove bolesti u tome da podstakne žene da se redovno javljaju na preventivne preglede, jer je to najbolji način da se bolest dijagnostikuje na vreme, a samim tim poveća i stepen izlečenja.

- Više od 90 odsto bolesnica sa rakom dojke može da se izleči ako se dijagnoza postavi u početnom stadijumu i ispravno leči. Petogodišnje preživljavanje je u tom slučaju iznosi oko 95 odsto. U Srbiji postoji Nacionalni skrinig program sa ciljem ranije detekcije tumora dojke što vodi i blagovremenoj dijagnostici i lečenju. Dijagnostika tumora dojke u ranijem stadijumu doprinosi visokom procentu petogodišnjeg i desetogodišnjeg preživljavanja. U SAD i Evropi se tumori dojke do dva centimetra dijagnostikuju u 70 do 80 odsto slučajeva, a u Srbiji je taj procenat ispod 20 odsto. Nažalost, veliki je procenat žena koje se javljaju sa znacima uznapredovalog karcinoma dojke, čime su ograničeni modaliteti lečenja, a samim tim i preživljavanje ovih žena je kraće. Oko 10 odsto pacijentkinja se dijagnostikuje sa već metastatskim karcinomom dojke, kada se preživljavanje procenjuje na dve do tri godine, a petogodišnje preživljavanje je u ovim slučajevima samo oko 23 odsto - ističe dr Radovanović.

Faktori rizika za obolevanje su pored starosti i pola, životne navike, nemanje dece, ili dobijanje dece u starijem životnom dobu, kao i neke benigne lezije koje zahtevaju adekvatan tretman i praćenje. Smatra se da je oko pet do 10 odsto karcinoma dojke izazvano nasleđem i vezuje se za mutacije u određenim genima najčešće BRCA 1, BRCA 2. Žene sa nasleđenim mutacijama BRCA 1 i BRCA 2 imaju oko 80 odsto rizik da dobiju karcinom dojke u toku života, a povećan je rizik i za nastanak karcinoma jajnika.

- U lečenju karcinoma dojke primenjuju se hirurgija, radioterapija i sistemska terapija, kao i kombinacija. Modaliteti lečenja zavise od biologije tumora i stadijuma bolesti u kome se karcinom dojke dijagnostikuje. Takođe lečenje se određuje u odnosu na stadijum bolesti u momentu dijagnostike tumora, da li se radi o ranom karcinomu dojke, lokalno uznapredovalom karcinomu ili o metastatskoj bolesti - objašnjava dr Radovanović.

Prema njegovim rečima lečenje karcinoma dojke značajno je napredovalu u svetu, a i kod nas, primenom novih modaliteta lečenja u svim segmentima. Cilj lečenja karcinoma dojke je produženje preživljavanja ovih pacijentkinja. Kod metastatskog karcinoma dojke, pored produženja preživljavanja, lečenje se fokusira na dobar terapijski odgovor, produženje preživljavanja bez progresije bolesti, palijaciju simptoma bolesti i poboljšanje kvaliteta života. Jednako je važno da pacijent živi duže, ali i da ima kvalitetan život.

- Zahvaljujući novim lekovima koji se primenjuju, kod ranog, lokalno uznapredovalog i metastatskog Her 2 pozitivnog karcinoma dojke značajno je produženo preživljavanje ovih pacijentkinja. U svetu postoje i novi lekovi u lečenju Her2 pozitivnih tumora, koji za sada nisu odobreni za primenu u našoj zemlji. Značajan napredak je postignut i u lečenju hormon receptor pozitivnih karcinoma, gde se uz hormonsku terapiju primenjuju novi lekovi kao što su na primer CDK4/6 inhibitori, m-TOR inhibitori, PDL1 inhibitori i drugi. Nažalost, za sada nema ovih lekova odobrenih za lečenje karcinoma dojke u Srbiji, ali se nadamo da će i ovi lekovi ući u kliničku primenu, a sve u cilju poboljšanja lečenja pacijentkinja sa karcinomom dojke - naglasio je dr Radovanović.

Pacijentkinje sa karcinomom dojke imaju šansu za dugogodišnje preživljavanje, ako se bolest dijagnostikuje u što ranijem stadijumu bolesti i uz primenu savremenih modaliteta lečenja. I pacijentkinje sa metastatskim karcinomom dojke imaju šansu za duže preživljavanje, duže period bez progresije bolesti uz održan kvalitet života.

Samopregled dojke jednom mesečno od 20. godine života. Svim ženama između 20. i 30. godine života preporučuje se da urade klinički (palpatorni) pregled dojki koji obavlja hirurg onkolog, i ultrazvučni pregled svake druge godine. Posle 30. godine života pregled hirurga i ultrazvuk dojki obavezno se rade jednom godišnje, najbolje sedam dana nakon prestanka menstrualnog krvarenja. Između 40. i 45. godine uraditi prvu (baznu) mamografiju. Nakon toga svake druge godine, uz redovne godišnje preglde hirurga i ultrazvuk dojki.

Mamografija je metoda pregleda dojki na rendgenskom aparatu specijalno konstruisanom za snimanje dojki.To je najsenzitivnija dijagnostička metoda za rano otkrivanje karcinoma dojke. Mamografijom može da se uoči tumor dok je u početnom, preinvazivnom, stadijumu, milimetarske veličine i ne može da se napipa.

- Na IOV već deset godina se koristi digitalna mamografija (2D mamografija) u pregledu pacijentkinja, pri čemu na istom aparatu imamo i opciju tomosinteze (3D pregleda) kojim dopunski pregledamo dojke. Tomosintezom dobijamo tanke preseke tkiva dojke “po slojevima” koje tumačimo zajedno sa snimcima digitalne mamografije i time postižemo izdvajanje i najsitnijih detalja u poremećaju strukture tkiva dojke i diskretne patološke promene. Ne postoji savršena metoda pregleda dojki, te je najbolje dojke kontrolisati kliničkim pregledom hirurga, ultrazvukom i mamografijom, a u posebnim slučajevima i magnetnom rezonancom - naglasio je dr Radovanović.

LJ. Petrović