Svaki deveti Lala kuburi sa srcem

kardiovaskularne bolesti Vojvodine kažu da je takva slika u celoj Vojvodini, jer smo endemsko područje za nastanak ovih bolesti. Način ishrane, nekretanje, gojaznost, hroničan stres i pušenje, glavni su faktori za ovako lošu zdravstvenu sliku. Međutim, iako svesni opasnosti koju donose bolesti srca i krvnih sudova, pacijenti često ne žele da promene životne navike i stilove.

Bez obzira na sve efikasnije mere lečenja, kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok umiranja u Srbiji i Evropi. Čak 42 odsto svih smrtnih ishoda čine kardiovaskularne bolesti, od kojih je za više od 20 odsto odgovorna ishemijska bolest srca, odnosno bolest srčanih arterija, a deset odsto uzroka smrti su moždani udari.

- Populacija je sve starija, pa su i pacijenti najčešće stariji ljudi. Međutim, sve češće se dešava da i mlađi ljudi, koji imaju od 30 do 50 godina budu primljeni na bolničko lečenje u takvom stanju da je neophodno angažovanje timova koji se bore za njihov život. Nije retkost ni da pacijenti koji imaju 20 godina budu tako teško bolesni - kaže direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine profesor dr Aleksandar Reyek.

Načešće srčane patologije danas su bolest koronarnih arterija, ali i degenerativno oboljenje aortnog zaliska i hronična srčana slabost, što je direktna posledica starenja populacije. Reyek kaže da su Novi Sad i Vojvodina endemsko područje za kardiovskularne bolesti zbog životnih navika stanovnika, a na prvom mestu je specifična ishrana, bogata štetnim masnoćama koje utiču na razvoj promena na zidovima arterija. Takođe, faktori rizika za nastanak ovih tegoba su i fizička neaktivnost, egzistencijalna neizvesnost i hronični stres, ali i pušenje po kojem je Srbija jedna od vodećih u Evropi.

- Osim što direktno utiču na smrt, kardiovaskularne bolesti imaju značajan uticaj i na razvoj različitih stepena invaliditeta i radnu sposobnost. Smanjenje srčane funkcije i suženje arterija koje hrane vitalne organe, ograničavaju radnu sposobnost - objašnjava dr Reyek, ali napominje i da je u Srbiji postignut pozitivan pomak u smanjenju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 23 procenta u poslednjoj deceniji.

Stručni tim Instituta uložio je veliki napor u cilju efikasnijeg lečenja ovih bolesnika. Jedina su tercijarna ustanova koja se bavi ovom problematikom u Vojvodini, a od 2007. godine pokrenuli su “stemi mrežu”, kako bi se brže zbrinjavali najugroženiji srčani bolesnici, koji su kandidati za neki vid invazivnog lečenja. Broj srčanih bolesnika je veliki i prevazilazi kapacitete ustanove, te je zbog toga produžena lista čekanja na intervenciju na više od godinu dana, za pacijente koji nisu hitni.

- Rešenje problema leži u otvaranju novih interventnih kardioloških centara u Vojvodini, što bi imalo višestruk značaj. Pravovremenim otvaranjem arterije koja uzrokuje srčani udar spasava se život, a pacijent može da nastavi kvalitetan život i ostaje radno sposoban. U protiv, oštećenjem srčanog mišića, ovakvi bolesnici postaju invalidi, koji često zahtevaju tuđu negu i pomoć - navodi direktor Instituta za KVB.

Reyek smatra da je neophodan intenzivniji rad na primarnoj i sekudnarnoj prevenciji, što podrazumeva edukaciju stanovništva već od školskog uzrasta o svim štetnim faktorima rizika koji dovode do razvoja bolesti.

- Na žalost moram da konstatujem da nije redak slučaj da i najteži bolesnici koje sam u praksi operisao, nisu spremni da postupe u skladu sa preporukama i da promene način žviota. Neki to žele, a neki ne mogu - kaže dr Reyek.

LJ. Petrović

Visok pritisak imaju i osnovci

Dr Reyek kaže da visok krvni pritisak imau sve mlađi ljudi. Dešava se da već i deca u osnovnoj školi imaju ovaj problem.

Godišnje 4.000 intervencija i operacija

- U Institutu se godišnje uradi oko 3.000 koronarnih intervencija i isto toliko dijagnostičkih procedura, što znači da se u odnosu na kapacitet kod nas uradi 30 posto više pacijenata u odnosu na normu - naveo je direktor Instituta za KVB i dodao da se u ovoj kući uradi i više od 1.000 operacija na otvorenom srcu, koje su sve zahtevnije.