Stupio na snagu novi Pravilnik o deklarisanju namirnica

Menadžer regulatornih i naučnih poslova za region kompanije Nestle Adriatik Dragana Stikić i nutricionistkinja iste kompanije Koraljka Novina Brkić kažu da je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane stupio na snagu u martu 2017, a primenjuje se na teritoriji Republike Srbije od 15. juna ove godine. Propis je donet kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zdravlja i interesa potrošača, pojednostavila pravila o označavanju hrane, jasno i čitljivo označili i bili dostupni podaci koji povezuju ishranu i zdrav način života, čime se omogućuje izbor hrane koji odgovara prehrambenim potrebama.

Pravilnik je usaglašen sa relevantnom EU Regulativom o informacijama koje se odnose na hranu, a koje su dostupne potrošačima na etiketama, pratećim materijalima ili na druge načine.

„Za potrošače, jedinstvena pravila su vrlo značajna. Svi proizvodi na tržištu biće označeni na isti način, a pružanje informacija na deklaracijama biće usaglašeno, pa će se od sada tabela sa  nutritivnim podacima o proizvodu naći i na onim proizvodima koji je ranije nisu sadržali. Na ovaj način, potrošačima se omogućuje potpuna obaveštenost, pravo na zdraviji izbor i brigu o sebi i svojim porodicama“, kaže Dragana Stikić.

Pravilnik obavezuje proizvođače da potrošačima pruže nutritivne informacije o sadržaju 100 grama, odnosno 100 mililitara proizvoda. S druge strane, neki proizvođači idu i korak ispred, te potrošače informiše i o nutritivnim vrednostima porcije, kao i o procentu referentnog unosa energije, masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli.

„So u proizvodima nije samo kuhinjska. Važno je znati da se informacija o sadržaju soli u okviru nutritivne deklaracije ne odnosi isključivo na dodatu kuhinjsku so. So koja se deklariše u nutritivnoj tabeli posledica je prisutnog natrijuma, koji može da dolazi iz različitih izvora kao što su povrće, MSG (monosodium glutamate), kuhinjska so i slično. Zato na deklaraciji često može da se nađe određena vrednost soli i potrošači mogu da pomisle da je kuhinjska so dodata u proizvod, iako zapravo nije i nema je na listi sastojaka. Zahvaljujući prisustvu natrijuma, potrošačima se takva informacija predstavlja kao ekvivalent soli, jer je so i njegova upotreba potrošačima bliži pojam od natrijuma, koji se ranije navodio“, objašnjava Koraljka Novina-Brkić.

Rok trajanja

„Pravilnikom je propisano da se rok trajanja navodi rečima „Najbolje upotrebiti do” kada je datum u formatu dan, mesec i godina, odnosno „Najbolje upotrebiti do kraja” tamo gde se navodi mesec i godina i takav proizvod najbolje je upotrebiti do kraja navedenog meseca. Kod hrane koja je sa mikrobiološkog stanovišta brzo kvarljiva, kao što su sveže meso ili mlečni proizvodi, i koja posle kraćeg vremenskog perioda može da predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje, rok trajanja navodi se rečima: „Upotrebljivo do”. Stoga, „Najbolje upotrebiti do“ i „Najbolje upotrebiti do kraja“ je preporučeni datum upotrebe i odnosi se na kvalitet hrane, odnosno datum do kojeg hrana zadržava očekivani kvalitet kada je u pitanju ukus i tekstura, pod odgovarajućim uslovima čuvanja i skladištenja, dok se datum „Upotrebljivo do“ odnosi na bezbednost hrane, i posle tog datuma hranu ne bi trebalo konzumirati“, dodaju Stikić i Novina Brkić.

Informacija o tome da li proizvod sadrži alergene poput mleka, jaja, glutena, ribe, soje, susama, slačice, od velikog je značaja za grupu potrošača koji su skloni alergijama ili netolerantni na određene sastojke hrane. Sada su i ta pravila ujednačena i proizvođači su u obavezi da posebnim fontom označe sastojke koji izazivaju alergije ili intolerancije u okviru spiska sastojaka, kako bi ova osetljiva grupa potrošača lako mogla da ih uoči i na osnovu te informacije odluči da li će i u kojoj meri konzumirati proizvod.

„Ono na šta pravilnik ne obavezuje proizvođače je informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji izazivaju alergije, koju odgovorni proizvođači navode dobrovoljno, kao dodatnu informaciju potrošačima sa alergijama, ukoliko je njihovo prisustvo tehnički neizbežno u svim fazama proizvodnje i prerade“, napominje Stikić.

Sastojci se deklarišu tako što se ređaju po količini u kojoj su korišćeni u trenutku proizvodnje i to po opadajućem redosledu. Dakle, prvi sastojak je onaj kojeg ima najviše, dok se oni kojih su u proizvodu zastupljeni u količini manjoj od dva odsto navode na kraju spiska sastojaka.

LJ. Petrović