Psiholog: Strah je normalan, ali samo ako je racionalan
BEOGRAD: Ako se strah od korona virusa može smatrati opravdanim, pa i odgovornim ponašanjem, panika, širenje neproverenih vesti o razmerama bolesti, broju obolelih, posledicama, ignorisanje uputstava nadležnih... je neracionalno i po društvo opasno za doživljaj situacije oko sebe, smatraju sagovornici Tanjuga.
Prvi put posle mnogo godina imamo zajedničkog nevidljivog neprijatelja i prirodno je da strah postoji, ali ne treba odlaziti u krajnosti, koja vode do preplavljenosti strahom ili do potpune isključenosti za dešavanja oko sebe, kaže neuropsihijatar Tija Despotović.
Jedan od oblika manifestacije straha je, kako kaže, ljutnja na zdravstvene radnike ili nadležne koji iznose određene podatke.
Prema njenim rečima, lek za strah je pridržavanje uputstava nadležnih i uvažavanje mera, kako bi zaštiti sebe i ljude oko sebe.
Strah ćemo prevazići tako što ćemo biti otvoreni da razumemo da nekih konačnih rešenja nema, ali da mi, kao pojedinci i kao grupa ljudi, možemo da budemo odgovorni, napominje Despotović.
Za ljude koji šire lažne informacije u javnosti o ovoj bolesti kaže da imaju veliki strah i da na taj način žele da ga podele sa drugima.
Ne možemo da kontrolišemo život, ali možemo da kontrolišemo strah, poručuje Despotović i napominje da je disciplina izraz razumnog ponašanja.
I psiholog Ana Vlajković smatra da bi bilo neodgovorno da se ljudi ne plaše, ali dodaje da je isto tako važno da taj strah ne pređe nivo uobičajene i normalne uznemirenosti.
Jer prevelik strah, kako kaže, dovodi do velike opasnosti i pada imuniteta stanovništva.
Ne možemo u potpunosti da se sakrijemo od negativnih uticaja pojedinaca, ali nema nikakve potrebe da u svakom trenutku čitamo novine i da na svakih pet minuta proveravamo portale, ističe Vlajković.
Od našeg ponašanja zavisi koliko će ta pretnja za nas kao pojedince uticati na naše mentalno zdravlje, kaže sagovornica Tanjuga.
Vlajković kao primer upadanja u paniku navodi i nekontrolisano kupovanje sredstava za kuću.
Kada je reč o zabranama okupljanja objašnjava da je to najveći problem za mlade ljudi i njihove navike, ali ponavlja da situacija, poput ove, zahteva disciplinu i odgovornost.
