STIŽU DRAMATIČNE PROMENE! Snega će biti u narednih sedam dana, a posle... Da li ćemo ove zime od SKIJANJA imati samo sećanja na PRETHODNE SEZONE
Narednih dana će biti malo hladnije od proseka za ovo doba godine. U narednih 7 dana postoji šansa za sneg skoro svuda. Imaće dve epizode, jedna tokom ovog vikenda koja će možda biti fokus tog padavinskog sistema, više će biti na jugu zemlje, a sredinom sledeće nedelje postoji šansa čak i da u centralnoj Srbiji na severu zemlje potencijalno imamo snežne padavine, kaže klimatolog Vladimir Đurđević.
Ističe da se u trenutnim prognozama vidi da postoji mogućnost za padavine.
Ono što bih ja dao kao prognozu u ovom trenutku jeste da se prati prognoza narednih nekoliko dana, jer ćemo u četvrtak, petak biti sigurniji gde će tačno biti sneg u narednih 7 dana u našoj zemlji i koliko će ga biti, zaključio je Đurđević.
Poznata skijaška destinacija u blizini Mont Blana u francuskim Alpima, odlučila je da ove godine neće otvoriti skijašku sezonu.
Prema rečima klimatologa Đurđevića, nedostatak snega postaje planetarni problem, a glavi razlog za to je globalno zagrevanje.
Gostujući na RTS, Đurđević upozorio je da će vremenom snega biti sve manje, i da je to posebno vidljivo na Alpima.
- Glavni razlog je globalno zagrevanje. Planeta postaje sve toplija, snega sve manje pada, a i kada pada, kraće se zadržava. Na Alpima se to dešava već neko vreme, sada je to postalo vidljivije. I studije pokazuju da je snega sve manje, posebno da će ga biti sve manje u budućnosti i da zbog toga ceo taj sektor turizma mora na neki način se transformisati i početak te transformacije počinje time što se uklanjaju skijališta - kaže klimatolog Đurđević.
Ističe da je sve manje snega na globalnom nivou i da je to posebno vidljivo na Alpima, gde se glečeri najbrže povlače.
I naš zimski turizam ugrožen
Navodi i da više vrednosti temperature donose više kiše umesto snega.
- Ceo mediteranski pojas u koji mi spadamo, i koji mi zovemo "vruće tačke", brže zahvataju klimatske promene. Neke od tih promena se mogu videti brže ovde, nego u drugim delovima sveta - kaže Đurđević.
Sve ispod 2.000 metara nadmorske visine ugroženo
Globalno zagrevanje trebalo bi da se zaustavi na dva stepena, a tada će, sve što je ispod 2.000 metara nadmorske visine, biti ugroženo u smislu turizma.
- Istraživanja pokazuju da čak i u ovom slučaju minimalne buduće promene klime, a to je dodato zagrevanju od jednog stepena, pošto je danas planeta u proseku toplija za jedan stepen, globalni dogovor koji trenutno postoji, a to je Pariski sporazum, koji predviđa da mi treba da se zaustavimo na granici zagrevanja od dva stepena. Znači da vidimo dodatno zagrevanje od još jednog stepena, jer nam jednostavno treba vremena da napustimo fosilna goriva, da koristimo samo obnovljive izvore energije, znači u tih 30 godina ako se mi zagrejemo za još jedan stepen, zaustavimo se na granici od dva stepena, u tom najpovoljnijem scenariju, prema nekim istraživanjima, sve što je ispod 2.000 metara biće vrlo kritično, u smislu turizma, u smislu održivosti, toga kao, kao industrije, da kažem, u smislu nekog finansijskog planiranja celog tog posla - kaže Đurđević.
Navodi da i u našoj zemlji treba da povedemo računa o promeni zimske sezone.
- Naša zimska sezona će isto da bude promenjena na način da će možda biti nepovoljnija u smislu zimskog turizma, skijanja i tako dalje. Treba jednostavno da razmišljamo malo i na taj način - kaže Đurđević.
Visoke temperature, toplotni talasi, izostanak padavina, samo su neke od klimatskih promena koje se reflektuju u Mediteranu.
Klimatolog Đurđević navodi i da nedostatak snega isto remeti hidrološki ciklus.
- U smislu kad u rekama imamo najviše, a kad imamo najmanje vode, pošto topljenje snega u tom prolećnom delu pomaže da reke budu punije vodom u toku zime. Ako ne pada sneg onda se to ne dešava na pravi način i kad gledamo širu mediteransku oblast u koju spada i naša zemlja, to jeste zaista vruća tačka klimatskih promena, gde su mnoge stvari vrlo očigledne po pitanju klimatskih promena i ono što je najvažnije tek će biti u budućnosti i to je najveći razlog zašto se napuštaju ta skijališta - kaže Đurđević.
Iako bi možda mogla da se "izgura" još neka sezona sa snegom, transformaciju ove industrije bolje je početi na vreme, kaže klimatolog.
Skijanje će biti kritično u budućnosti
Prošla godina, koja je bila atipična po snežnim padavinama, postaće standard u budućnosti.
- Dobili smo sneg malo ranije, prošla godina je bila atipična. Za 15 godina prošla godina će postati standard, a ovo što se sada desilo, da imamo sneg ranije, biće atipično. Ako planirate da se bavite turizmom u tom periodu treba da prošlu godinu vidite kao neku prosečnu i da vidite da li vam je takva godina finansijski isplativa - kaže Đurđević.
Kurir/Blic/RTS
