Stiže škola, kako uz fizičku distancu ostvarivati socijalizaciju

O tome kako će izgledati nova stvarnost mališanima od prvog do četvrtog razreda pokušale su da odgovore učiteljice Dijana Kockarević i Vera Gorečan Vasiljević, članice Edu balkanske nastavničke mreže, u kojoj su nesebično delile sopstvene materijale tokom vanrednog stanja te zavredele zahvalnicu za altruizam. Jedno je sigurno: prvi dan đaka prvaka proteći će bez svečanog prijema te podrške ponosnih baka i deka, uz preporuku da ih do školskog dvorišta doprati samo jedan od roditelja.

– Iako će razredi biti podeljeni u dve grupe, to je opet mnogo đaka, pa ne znam koliko će biti poštovana fizička distanca kad budu ulazili u dvorište jedan po jedan – kaže Vera Gorečan Vasiljević.

– To je posebno nezgodno u kolektivima koji su se odlučili za početak nastave u istom terminu – dodaje Dijana Kockarević. – Neke škole, pa i moja, napravile su klizni raspored s razmakom od 10 minuta, ne samo zbog toga nego i da bi se izbeglo preplitanje razreda u hodnicima tokom odmora. U takvim osmoletkama neće, recimo, biti uključeno školsko zvono, nego će svaki učitelj i nastavnik pratiti svoju minutažu.

Zaposleni roditelji, kažu sagovornice, već postavljaju pitanje ko će u tom slučaju dopratiti dete.

– Prvi važan argument Ministarstva prosvete zbog kojeg mlađi treba da krenu u školu jeste zakonska zabrana da ostaju sami kod kuće, ali dva i po sata, koliko u njoj borave tokom skraćenih časova, nisu nikakva ispomoć roditeljima. Oni svakako moraju angažovati nekoga ko će dovesti dete do škole i preuzeti ga nakon nastave. I drugi argument Ministarstva da je mališanima neophodna socijalizacija pada u vodu. Sa maskama na licu, koje ne bi trebalo da skidaju kad govore, a oni, tako mali, stalno govore, i sa fizičkom distancom koja mora da bude minimum jedan, a preporučljivo je dva metra, to će biti sve samo ne socijalizacija – kaže Kockarevićeva.

S tim u vezi napominje da je među njenim kolegama dat predlog da nastavnici kojima je smanjen fond časova, recimo profesori fizičkog vaspitanja, budu ispomoć u produženom boravku, za kojim će porasti potreba, s tim što to usložnjava strategiju korišćenja raspoloživih školskih prostorija.

Poseban redosled postojaće i za odlazak u toalete.

– Ako dete oseti potrebu na času, preporuka je da ode tad, dok nema gužve, ali budući da je najmlađima u početku neophodna pratnja jer se ne snalaze u novom prostoru, ne znam da li će to biti učitelj, koji pritom ostavlja same ostale đake. Najavljena pomoć volontera apsolvenata učiteljskih fakulteta mogla bi biti rešenje za slične situacije – dodaje Vasiljevićeva.

Školski ormarići se do daljeg neće koristiti jer bi i to zahtevalo redovnu dezinfekciju već ograničenim sredstvima.

Na promene se treba navići

Rukovodeći se tvrdnjom psihologa da je svima potreban minimum 21 dan da steknu naviku, učiteljica Dijana Kockarević kreirala je kratki edukativni film za roditelje i učenike.

– Smatram da je 1. septembra kasno da im saopštavamo novine u školi – kaže sagovornica. – Jedna majka mi je rekla: „Pa oni jedva čekaju da vide drugare i zagrle se s njima”, a prvo što ne bi trebalo da se desi jeste upravo fizički kontakt. Film sam podelila u odeljenjskoj grupi i zamolila roditelje da sa decom vežbaju fizičku distancu putem igrolikih aktivnosti i takmičenja. Tu je i video materijal o pranju ruku.

– Kod nas je, recimo, bila obaveza da se đaci preobuju pre ulaska u učionicu, ali kad pomislite koliko bi pritom bili zbijeni na jednoj klupici i kako bi dirali rukama obuću, shvatate da to zasad treba odbaciti, uz nadu da je dovoljna kontrola dežurnog nastavnika da li na pragu škole prolaze kroz dezobarijeru – kaže Kockarevićeva.

Učenici od prvog do četvrtog razreda podeljeni u dve grupe imaće isti broj časova, a najviše četiri, s tim što neće moći da se realizuju svi nastavni predmeti.

– Onlajn će najverovatnije biti izborni predmeti, slobodne aktivnosti, časovi odeljenjskog starešine – dodaje sagovornica, čija generacija kreće u četvrti razred. – Fizičko će biti mahom svedeno na zdravstveno vaspitanje, a prva lekcija, naravno, zaštita od virusa. Budući da je u predmetu Priroda i društvo osiromašen deo o čoveku, četvrtaci nemaju mnogo znanja o svom telu, a i to su godine kada treba pričati o nekim fiziološkim promenama, pa će se i to proučavati. Ako se bude vežbalo, biće to individualne aktivnosti na otvorenom, nikako kolektivni sportovi. S obzirom na stav Kriznog štaba da je i pevanje rizično, muzičko će biti zasnovano na teoriji: za učenike prvog i drugog razreda predviđeno je, recimo, slušanje muzike i izražavanje doživljaja ilustrovanjem, dok od trećeg kreću osnove muzičke pismenosti, note, linijski sistem, taktiranje...

Šarčević: Roditelji žele nastavu u školi

Ankete su pokazale da veliki broj roditelja želi da njihova deca nastavu od 1. septembra prate u školi, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

On je dodao da će učenici koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, moći da koriste vizire.

Kaže da škole imaju rok do 27. avgusta da dostave Ministarstvu koji model nastave će primenjivati. Najveći izazov u predstojećoj školskoj godini, kako je rekao, biće organizovanje produženog boravka za decu.

„U nekim školama će nedostajati učitelji, ali nastojimo da se angažuju kadrovi sa biroa, a imamo i oko 3.000 volontera sa učiteljskih fakulteta“, naveo je ministar.

Rezultati ankete među roditeljima pokazali su da će većina dece pohađati klasičnu nastavu.

– U mom razredu će jedno dete iz zdravstvenih razloga, pa i straha, pratiti onlajn nastavu preko TV-a, ali će i od mene dobijati dodatni materijal. Kada bude došlo na red propitivanje i ocenjivanje, ono će se organizovati u zasebnoj školskoj prostoriji, uz poštovanje bezbednosnih uslova – napominje Vasiljevićeva.

Sindikat prosvetara: Odložiti početak škole

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije od prosvetnih vlasti zahteva odlaganje početka nove školske godine za najmanje dve nedelje. Razlozi su to što lokalne samouprave, kojima je poverena obaveza da nabave maske i dezinfekciona sredstva, nemaju novca za to, te je potrebno vreme da se škole samoorganizuju i spreme za prijem stotina hiljada učenika, učitelja i nastavnika. Osim toga, budući da sistem nije našao način da zaštiti zaposlene koji pripadaju zdravstveno rizičnoj grupi, traže da oni rade od kuće, u čemu očekuju pomoć i podršku stručnog dela Kriznog štaba.

Unija napominje da su nejasne i procedure nakon mogućeg zaražavanja dece i nastavnika.Škole, kako tvrde, još uvek nisu dobile redukovane nastavne planove i programe, a problem je i to što nema dovoljno izvršilaca za predložene modele nastave.

S druge strane, iako je učitelj svakodnevno u kontaktu sa celim razredom, nijedno slovo stručnog uputstva ne govori o tome šta da čine prosvetni radnici koji pripadaju rizičnoj grupi ili imaju takvog člana porodice, kažu sagovornice.

S. Milačić